Лк 4, 1-15 Ова прича се чита тако да се удубимо у оно шта нам Господ њоме говори, или да се запитамо шта она говори Цркви. Поред Господа Христа предлаже се и Сатанаило. Ти предлози, како веле свети Оци, имају за предмет победоносни месијанизам типа потрошње: економије, али и политички, типа власти и то тоталне и тоталистичке. Господу се предлаже и...

Мт 15, 1-20 Предрага ми у Господу браћо, Оставите их, слијепи су вође слијепима; а слијепога ако води, оба ће у јаму пасти (Мт 15, 14). Примените ову Господњу реч на епископе и свештенике. Било да је ова речца Господња била веродостојна у устима Његовим, или је духовита примена јеврејске народне пословице. Сви фарисеји, па и хришћански правду су Божију схватали као...

Дап 2, 11; 1 Кор 12, 3б-7. 12-13; Јн 20, 19-23 С неба долази шум, брујање које се развија у вихор. Ти звукови нису земаљски, као што је нумбус вазнесења небеска светлост која је невечерња. Та хука долази са онога света. Јављају се као огњем раздељени језици. Сви ови изрази, мада су пробрани, само су муцање о силаску Духа Светога и...

Јн 17, 18-26 Да сви једно буду у Пресветој Тројици, Христов је идеал јединства. Он је јединство Оца, Сина и Светога Духа – јединство у Тројици. Ово истиче трећи, завршни, део великосвештеничке молитве. Наша раскољеност међу хришћанима, плод је нашег учешћа, или неучешћа у животу Пресвете Тројице. Реч једно говори о нашем јединству, пре свега, у вери, па и нашем јединству...

Јн, 16, 20-23 Будући да се у вечну радост не може друкчије вратити него трпљењем у времену, читаво Свето писмо настоји да нас у временском трпљењу окрепи надом и радошћу које вечно остају (Свети Григорије Велики). Свето писмо благовести да ће проћи око 33 године до Господње смрти па га неће видети, па после Његовог васкресења ће га опет видети, те...

Мк 9, 33-41 Још у Старом завету наведене су речи злурадости, ругања и мржње према даровитим праведницима: Потлачимо убога праведника, не штедимо удовице, не поштујмо старца, ни сједина од многих година. Нека наша моћ буде закон правде јер је оно што је слабо ни за шта. Поставимо засједу праведнику, јер нам смета и противи се нашем понашању; пребацује нам пријеступе против Закона и спочитава како издасмо одгој свој. Он се хвали поседом познања...

Неук човек – готова робија Људи хоће Барабу Лк 17, 1 Сваки крштен и миропомазан човек је боравио у гробу као стварној вези властите трпељивости пре личног васкресења, покадшто и славног. Иста особа живећи може рећи: И бијах мртав и ево жив сам у вјекове вијекова (Отк 1, 18). Бог (Син) није спречио да смрт, по реду природе, растави душу од тела, али...

Јр 38, 4-6.8; Јев 12, 1-4; Лк 12, 49-59 Духовна, а не искључиво грађевинско-дунђерска обнова, тражи се од Цркве, а ми свештени људи само дунђеришемо. Има чак и много епископа и попова који су уобразили да је у црквеном неимарству сва духовност. Некада су цркве и манастире подизали наши краљеви и цареви, а данас се као ктитори јављају и политичари, што...

Мал 3, 19-20а; 2 Сол 3, 7-12; Лк 21, 5-19 Овај одломак светог Еванђеља говори, рекло би се, о несрећи, ратовима, бунама, устанцима, превратима (револуцијама), наглим и насилним мењањем поретка ствари. Још он јавља о земљотресима, оксудици и беди, те и о кугама времена. Упркос том невеселом утиску, он уствари благовести, наговештава, мир. Хеленски учени свети апостол Лука, лекар и иконописац,...

(Према руској народној жетелачкој пјесми, Иларион бјелоризац) Кад зборимо: Хљеб наш насушни, молимо за све потребито да бисмо живело гријешни, смирени. Хљеб је Мир, Крув је надстварни. Молимо за мир окриљем Свемира за мир у Твојој шчедрој Десници. Мир је моћи јести умјесто гладовати! Мир је моћи пити и нежеђати; огријати се умјесто цвокотати, зепсти, имати огњиште, кутак у изби, моћи радити и дарове умножавати, то је Свемир, то је Хљеб насушни. Имати...

Гал 6, 14-21.22-26 Нека се радује срце оних који траже Господа (Гал 105, 3). Већина коју сматрамо мудрацима, често не само да нису мудри, већ су ограничени, па и слабоумни Духом. После Ничеа и Сартра овај је свет засмрдела та „мудрост тела“ – Бог је мртав. Покушаје убијања Бога у себи, човек обично не успева да надживи. Хришћанско небо је отворена...

Мт 17, 14-23 Света Црква се моли најпре за Епископа, Цара или Краља, за свештенство, монаштво, витештво, па и за православни народ, за његов процват, напредак и побеђивање у животним бојевима. Дакле, молитва и покајање нам је на првом месту. Шта се то догодило са савременим хришћанима када неће да се моле, неће да посте и неће да чине никакво добро...

Сваки пост је лични улазак у Небески Јерусалим. Пост је најдостојније чекање Пасхе. Прича о Господњем искушавању је примерена Цркви. И када заврши ђаво све кушање, отиде од њега за неко вријеме(4, 13). Које је то „неко вријеме“? То је време троднева нашег спасења. – Ако си ти цар јудејски, спаси самога себе(Лк 23, 37) – Ако си ти Христос,...

Јн 7, 36-50 Хоће ли оживјети и ове кости? (...) Пророкуј за те кости и кажи им: сухе кости, чујте ријеч Господњу (...) Ја ћу метнути у вас дух, и оживјећете (Ез 37, 3-5). У овом светом Еванђељу спомиње се последњи велики дан јеврејског празника Сеница ког су Јевреји славили сваке јесени, сећајући се лутања својих предака пустињом, те су у својим...

Дап 2, 1-11; 1Кор 12, 3б-7.12-13 Духовско славље је улажење Цркве у саму себе да би уочила шта је у њој никло, пролистало, процветало или донело плодове. Да види шта води Дух Свети, а шта води дух времена. Тамо где надвлада агресивни, насилнички дух времена, Црква се повлачи и иде у прогонство. Свети Јован Крститељ и Претеча је покушао да скрене...

Мт 9, 18; Мк 5, 21-43; Лк 8, 40-56 Не бој се, кћери, вјера твоја спасила те је (Мт 9, 22)! Ево, чујте овај еванђелски стих, сви анксиозни, бојажљиви и пуни страха. Догађај се збио у Капернауму, у другој години Господњег јавног деловања. Управо, пошто се Господ вратио из Герасе, пожелео је да представи два типа верника. Први су чешћи, слаби...

Мт 18, 7-9 Тешко свијету од саблазни; јер потребно је да дођу саблазни, али тешко човјеку кроз кога долазе саблазни (Мт 18, 7). Предраги и драги верујући народе Божији! Не престаје фарисејско-садукејско сумњичење, не само у јудаизму (који је идеологија), већ и у хришћанству (које би се морало заузимати да заиста буде откровење Божије). Јудаизам је из брлога религија, а право хришћанство...

Мт 28, 16-20; Мк 15, 15-20; Лк 24, 46-53 Човек се после дугог лутања земљом, ипак одлучио за освајање вечности. Црква јесте Унебохођење над временом и простором, и није више подвргнута природним законима. Права Црква је Унебохођење. Само земаљским својим Бићем она је историјска, али оним неустановским, небеским, охристовљења је потпуно. Само онај човек који никада није чуо за Христа, или...

Браћо и сестре, подсетићу вас да је први лет у свемир са људском посадом лансирао Совјетски савез 12.априла 1961.године. У капсули „Восток-1“ седео је космонаут Јуриј Гагарин – први човек у свемиру. Он је направио једну пуну орбиту око Земље и након тога се безбедно вратио кроз атмосферу, и приземио се. Потом су уследили многи космички летови, па је чак...

Лк 13, 22-30 Атеистички антихуманизам је избацио и последњи зрак Бога из људске свести. Он је подупрт рационализмом и егзистенцијализмом. Марксизам је њихов копилан. С обзиром да су геј пар. Родила га је сурогат-мајка познатог, али неиндетификованог порекла. У оба правца „научног атеизма“ клица је рационализам. Он инсистира на филозофији ограниченог на „подручју неодређених ствари“ (Пол Валери). Ниче у јеврејској религији...

Мт 5, 30-37 Браћо и сестре, кунемо се као Роми, а Господ нас у светом Еванђељу учи да се не кунемо никако. Наша реч да буде: Да, да – не, не! Свако „можда“ је од Злога. Заклетва је сувишна, ако је човек заиста благоверан и христољубив. Љубав се никада не радује неправди, већ се радује истини (1 Кор 13, 6). Правда...

Јн 5, 17-30 Ово зачало светог Еванђеља је веома дубоко и доста тешко за тумачење. Поред тога оно сведочи да су ове речи све скупље, заоштрен је сукоб са садукејскофарисејском следбом и њиховим поглавницима, те је досегао врхунац када су Господа сладчајшег осудили на смрт. Јавни тужилац је поднео тужбу Синедриону, јер је дугогодишњем узетог болесника исцелио у суботу наредивши му...

Мт 5, 27-32 У 7. столећу свети отац наш Патрикије Ирски, надахнут монашким предањем Истока, браћи светог Бенедикта, донео је у континенталну стару грешницу Европу „приватну“ праксу покајања које је претпостављало јавно и дуготрајно вршење покајних чинова. Који отпусти жену и ожени се другом, чини прељубу са њом. И ако се жена одвојивши се од мужа својега пође за другог, чини...

Лк 6, 37-45 Не буди непостојан ни дволичан, јер је смртна замка дволичност у говору (Варнавина посланица, погл. 19, 1-3.5-7.8-12). Познато је да се на људском лицу виде човекове мисли и осећања. Ако је лице христолико, просијано је невечерњом светлошћу и јасно сјаји. Слично Божијем лицу, које је немогуће сагледати, тако и лица светих Божијих угодника, гледамо зачуђени њиховим исијавањима. Лично сам...