Мт 17, 14-23

Света Црква се моли најпре за Епископа, Цара или Краља, за свештенство, монаштво, витештво, па и за православни народ, за његов процват, напредак и побеђивање у животним бојевима. Дакле, молитва и покајање нам је на првом месту. Шта се то догодило са савременим хришћанима када неће да се моле, неће да посте и неће да чине никакво добро дело. Тим мекушцима качамак је груб, молитва „намучена“ и једва „механички“ произнесена; а потребе за помагањем деци, болеснима, сиромашнима, и слично матeријално ускраћенима готово и да нема. Молитве је тим размаженим хришћанима превише, а пост не подносе због чира на желуцу. Њихова противмолитва је ћаскање, оговарање, осуђивање, гледање телевизије и омамљивање Интернетом. Мислим да су највише огорчени на пост, па неће да посте. Траже да се пост заувек укине или да се сведе на меру коју је одредио први васељенски сабор. – Једи човече, наједи се! – говоре – шта ти ту самог себе патиш. Не можеш да радиш, нервозан си и падаш у депресију, веле. Шта пост има са лепотом дух-душе? Ко то тврди да се за лепоту мора гладовати?

Онда они други, строги и неправедни, звани зилотима, тврде да не смеју да се једу чак ни намирнице са уљем, као што су маслинке, авокадо, кикирики, па и ораси, те и друге семенке које имају уље. Једни друге једу, а неће маслинке „јер су на уљу“.

Браћо и сестре, само нас Бог може учинити молитвенијима, милосрднијима и испосничкијима, али ми морамо да му се обратимо. Ни једно духовно добро не можемо стећи без поста, молитве и милостиње. Сав наш живот морају пратити молитва, унапређивати пост и обогатити милосрдна дела, ако хоћемо да се спасемо. Као молитвељи молимо да останемо у близини Божијој, те и под Његовим благословом. Без молитве ни пост нам не може бити благословен. Јер корен молитве је у посту. Без молитве, поста и милосрђа не можемо бити слободни ако не овладамо собом и својим телом. Не васпитаваш ли (па и присилиш) своје тело и своју дух-душу да слуша, не наметнеш ли јој стремен и узде, одвући ће, стрмоглавиће те као дивљи магарац у зло. Свежи га, притисни, па и ошини, с обзиром на то да те је већ једном навело на зло. Одузми телу слободу и додај је дух-души. Истина се негује љубављу и светошћу живота. Истина је виша и преча и од молитве, од покајања, од поста и милосрђа. Међутим, без молитве не можемо досећи истину.

Читајте Житија светих, а и Дела апостолска, те апостолске посланице и пре него што пређете на читање Еванђеља. Пост је установила прва Црква. Шта је литургија ако не молитва!? Шта је часослов до ли свакидашња молитва? Шта је Оченаш? Богородице Дјево? Царе небески? Верујем? Шта је света Црква него заједница богомолитеља?

Господ се сам молио и постио, а нама је заповеђено да се молимо, да постимо и да делимо милостињу. Треба да се свагда молимо, да не клонимо, те да не престајемо (Лк 18, 1). Благослов и благодат је обећан само онима који се моле.

Сви после троднева нашег спасења, па све до другог славног доласка Господњег, на дан суда, кајаћемо се и отимати телу и његовим заводничким мамцима. Ђавола и његове заседе најлакше ћете побеђивати управо постом и молитвом. Знајте, да је ђаво запосео безбројне људске дух-душе, те и безбројне крштене. Ђаво је запосео и многе епископе и свештенике. Свет нас је озбиљно запосео и опсео. А он је и покварен и безбожан и немиран! Ђавола победимо најпре у свом срцу, а потом и у срцима других. Постимо, молимо се и кајмо се, браћо и сестре! Постимо бар у својим кућама, ако на послу и не постимо. Постимо бар колико наређује први васељенски сабор.

Браћо и сестре, молимо се, па ће нас Бог спасити! Браћо и сестре, покајмо се, па ћемо савладати ђавола и ослободити своје душе.