Јн 17, 18-26

Да сви једно буду у Пресветој Тројици, Христов је идеал јединства. Он је јединство Оца, Сина и Светога Духа – јединство у Тројици. Ово истиче трећи, завршни, део великосвештеничке молитве. Наша раскољеност међу хришћанима, плод је нашег учешћа, или неучешћа у животу Пресвете Тројице. Реч једно говори о нашем јединству, пре свега, у вери, па и нашем јединству у Пресветој Тројици, те и о нашем учешћу у Божијем животу. Као ти, Оче, што си у мени и ја у теби да и они једно буду. Ако смо у Богу и међусобно једно, саборни смо. То наше јединство у Тројици садржи међусобне односе Оца и Сина, Сина и нас. Не сливамо се у то Једно, већ не престајемо да будемо у Тројици. То јединство у унутарњем триалогу од искона је у Богу између трију личности. Тај се разговор у Тројици продужава кроз сву вечност пошто не буде времена и света. Само тада ћемо у Богу Логосу, који се оваплотио као Христос, и ми бити ологошени, односно, обожени. Ућићемо у тај тријалог. Вером ми чувамо то међусобно јединство док смо на земљи, те га и губимо, криво верујући.

Свети оци тумаче како нам је Господ Исус предао славу коју је примио од Оца (17, 22) и у чему се та слава састоји за нас. Та слава је у нашем божанском усиновљењу, и обожењу, које се видљиво остварује у евхаристији кад Богочовек постаје наше Јело. О томе свети Кирило Александријски пише: „Благодат и славу, Оче, који си ми дао да сам једно са Тобом, дао сам и ја Њима да буду једно као што смо и ми једно. Међусобно се сједињујемо оним начинима о којима смо пре беседили, а сједињујемо се и са Богом. У том нам је смислу Господ потпуно јасно изложио и открио добродетељ своје науке кад је казао: Ја у њима и ти у мени да буду усавршени у једно (17, 23). У нама је Син телесно као човек у светотајинственој благодати (евлогиа). У нама је духовно као Бог, дејством и благодаћу светог Духа, кад нам даје благодат која нас обнавља за нови живот и чини нас заједничарима Његове божанске природе. Слично пише и свети Амвросије, Василије Велики и други Оци од којих и ми требамо да научимо како се унутарњи живот Пресвете Тројице и оваплоћење Сина Божијег непрестано повезује и у нама обитава управо Евхаристијом и благодаћу Духа Светога. Закључићемо своје слово о великосвештеничкој молитви беседничким питањем и одговором светог Кирила Александријског: На који начин љубав коју Отац има према Сину може бивати и у нама, ако не стога што смо и ми Његови удови, у Њему смо (од Оца) љубљени, дочим је Он љубљен васцео, Глава и Тело.