Јн, 16, 20-23

Будући да се у вечну радост не може друкчије вратити него трпљењем у времену, читаво Свето писмо настоји да нас у временском трпљењу окрепи надом и радошћу које вечно остају (Свети Григорије Велики). Свето писмо благовести да ће проћи око 33 године до Господње смрти па га неће видети, па после Његовог васкресења ће га опет видети, те ће Га видети када се вазнесе Оцу, па га неће видети све док не дође да заувек буде са својима. У том ишчекивању другог доласка, ученици ће плакати и јадиковати, а незнабошци ће уживати и веселити се. Тако је увек било на овом свету који знамо и тако ће бити. Свет презире Цркву и настоји да својим обожаваоцима пружа изобиље сладострашћа. Он се чуди онима који се одричу свих тих задовољстава. Није за њих важна она речца светог Петра Другог Његоша; ловћенског тајновидца:

Чашу меда јошт нико не попи

што је чашом жучи не загрчи

Тај мед света редовно је краткотрајна и површна сладост, а на дну те опојне чаше је само чемер и горчина. Том горчином се опијају све док не наиђе неко страдање, па потом разочарани трпе, мада не знају зашто то чине. Деца Божија знају да имају удео на све што је Отац небески за њих припремио, али да са ове стране Унебохођења, морају на земљи много претрпети и много чега се одрећи, ако желе да вечно бивају са Оцем. Заиста би било неподносиво, па и неоствариво, наше чекање и трпљење, да нам сам Господ није рекао да ће се наша жалост окренути на радост. И више од тога обећава нам: И радост вашу нико неће узети од вас (16, 22). Та радост ће бивати вечно. Жалост светих апостола због Господњег страдања и нашу радосну тугу хармолипи-χαρμολύπη на земљи Господ упоређује са мајчиним порођајним трудовима. Свака се кост одваја у породиљи. Бол је оштар, али кратак, а радост породиље која је дала новог човека/човечицу на свет. Трајна је и спасоносна, тако да се и породиља не сећа више муке коју је претрпела. Исто тако се и ми нећемо у вечној будућности сећати својих страдања на земљи којима смо обожени, заслужили и сачували вечну палму. Благосиљаћемо све пригоде за вршење врлина које смо са тим циљем упражњавали. У овом чудесном поређењу божанског поимања породиљских мука, најављује се још у ружичастој, боји нас сваким новорођеним људским бићем. Дај Боже да и ми правилно схватимо све оно што морамо претрпети на овом свету, те да бисмо са свом сигурношћу спасених, већ сада примали утјешенија која ћемо у потпуности благовати на другом свету.