Мт 5, 30-37

Браћо и сестре, кунемо се као Роми, а Господ нас у светом Еванђељу учи да се не кунемо никако. Наша реч да буде: Да, да – не, не! Свако „можда“ је од Злога. Заклетва је сувишна, ако је човек заиста благоверан и христољубив. Љубав се никада не радује неправди, већ се радује истини (1 Кор 13, 6). Правда и Истина су увек заједно. Праведност и Истина су свето двојство. Неправда је увек обмана и варка, и то увек од ђавола. Неправду чине само слуге Станаилове. Љубав се увек поистовећује са Истином и Правдом. Логос Божији – Свјетлост истинита која обасјава свакога човјека који долази на свијет (Јн 1, 9). Та светлост је Благодатни Огањ који гори собом. Гори љубављу. Ту истинску, невечерњу божанску светлост донео је Син Божији и просветлио све таме и помрчине овог света.

Бог уистињује човека, па га потом чиним лепим (=добрим) и зацарује љубављу. Човек све више заблуђује, поружњује и себе сматра интелигентном животињом. Човек је све више и потпуније равнодушан према истини и добру. У депресији је. Не може никоме да благовести истину. Права љубав никада не изневерава истину. Лажна је она љубав која издаје истину. Праву љубав увек води истина. Ми благоверни се морамо трудити да ни истину, нити доброту, а ни љубав, не смемо никоме силом наметати. У љубави морамо бити стрпљиви. Грануће сунце и пробиће се светлост до оних који је траже. Заблуђени није увек порицатељ, већ је чешће мање просвећен истинама вере. Свети апостол Павле говори о истиновању у вери (Еф 4, 15). Одбрана истина вере нека никада не повређује љубав. Суздржавајмо се од гломазних речи као што је: расколник, јеретик или отпадник. Господ Христос води све ово грешно тројство. Лаж је грех против љубави, односно против светости. Хришћани не смеју лагати и морају једни другима говорити истину. Лаж разара литургијску заједницу, она је трује. Како могу мислити да ме волиш када ме вараш. Одложимо, браћо и сестре, све своје злоће и преваре (1 Пт 2, 1) као непријатеље љубави. Лаж пориче љубав. Љубав не иде никада у цик-цак, не вијуга. Лаж скривено чини увек зло. Лицемерје, љубазност и ласкање су опојне дроге подмитљивости којима се жели постићи положај (=позиција) или корист (=интерес). Ласкаве речи пуне патворене љубави скривају користољубиве намере, а ако их не услишите, јадом сте се забавили. Осуђивања и клеветања вам прете рафали. Нису данас ни хришћани као некад, јасни као сунце и искрени као истина, већ „муљају“ и они као многобошци.

Права љубав толико воли истину да увек открива и упозорава на зло. Права љубав увек исповеда истину. Зато прави хришћани увек морају бити заједничари истине и љубави.