Не дозволите да вам свакидашњи живот корозира и уништи наду. Звер са својим анђелима, стара Змија, задобиће можда привремене победе у вашој „новој земљи и новом небу“ (Отк 12, 7-9). Далеко смо ми од разочарања, ако имамо наду! Наш унутрашњи свет мења наша нада. „Јагње ће их побиједити, јер је Господар над господарима и Цар над царевима“ (Отк 17, 14).
...
У Царству Љубави Христове „вук и јагње заједно пасу, лав једе сламу као теле, а храна змије је прашина. Они не чине ни штете ни зла“ (Ис 65, 25). За искварене душе баналном стварношћу, ово је утопија.
...
„Нова пак небеса и нову земљу по обећању Његовом очекујемо, гдје правда обитава“ (2 Пт 3, 13).
...
Монашка обећања Богу: сиромаштво, целомудреност и послушност само су чежња за еванђелским идеалом, односно настојање да се подражавају анђели. По том анђелском начину живота сви ће видети чији су они ученици, те и по томе што су међусобно једно. Ако нема међу монаштвом еванђелског сиромаштва, целомудрености, послушања, еванђелског идеала, подражавање анђелима и те међусобне једности, они обмањују сами себе, Цркву...
Савез пријатељства и братства са Богом јесте Нови Завет. Он је врх-врхова могуће остварене слободе = љубави. Живети у послушности према Богу значи живети и уживати у том пријатељству и братству са Богом, као најбољим и најлепшим плодом искупљења.
...
Народ Божији се јављају као синови и кћери обећања Божијег, као прекаљени вером, те као и они који чекају будућу славу. Своју наду не скривају, већ је гласно изражавају у непрестаном покајању, те и у борби против „поглаварства, и власти и господара таме овога свијета, и против духова злобе у поднебесју“ (Еф 6, 12).
...
Црква, ако не доноси људима љубав у воскресавању, већ у овом животу, нека се запита о себи. Есхатолошка нада не умањује човекове задатке у овостраној стварности, већ их богати новим побудама и разлозима. Ако губимо наду у вечни живот, човеково достојанство је понижено, повређено и омаловажено.
...
Очајавање је предумишљај самоуништења. Прави духовник је обавезан да дели наду у воскресење, али и да васкрсава очајника. Васкрсавајући наду могу да дају човеку само свете тајне. Очајни нису уопште подложни никаквој идеологији радости, смеха и среће. Очајни нису подложни ни психотерапији. Медицински третман депресивних пацијената је хемијско бичевање антидепресивима и недушевно је.
...
Рај се поново може пронаћи само у перивоју Љубави. У њему је Љубав истоветна са Надом, односно са Вером. Та Љубав која не умире, од Бога је, она је Бог зацело. Она је та која обожује човека.
...
Марксисти и слични презиру Рај као „јагњећу срећу“. Они изгубљени Рај налазе у царству тоталне смрти и признају: „Смрт је окрутна победа врсте над појединцем“.
...
Сви смо прогнаници или избеглице из Раја, те зато смо увек у потрази за Рајем гоњени надом да ћемо га једном наћи.
...
Очајавање је онај силазак у пакао ради неиспуњених надања и жеља. Оно је као привремено решење, покушај смирења са немогућности остварења нада.
...
Радост је надврлина у којој се налази сила дух-душе за оностраним стварима. Само радост се умножава у тежњи да се освоји виша реалност. Та жудња према Богу се оснажује храброшћу надања, али не изгарања у некој жељи коју желимо да остваримо. Та жеља је нижи спрат где су чула. Свако изгарање да се нека жеља оствари сигурно гаси све њене...
Највеће наше ољубављење заувек је евхаристија. Она је јемство сваком од нас, али и нашој црквеној заједници путујућег народа, да ћемо све претрпети царства ради Божијег.
...
Ако „се свему надаш“ ( 1 Кор 13, 7) ти си такође љубав.
...
„Христос у нама (је) нада славе“ (Кол 1, 27). „Нада славе „је освајање Царства Божијег, Христа – обожење. „Да и пођем и долином сјена смртнога, нећу се бојати зла, јер си ти са мном (Пс 23, 4).
...
Надати се мимо сваке наде. У безнађу: То је искушење.
...
Огњена богочежња љубави јесте живот у вери славом надахнутој. У том Огњу Божијем прекаљује се трпљење до смрти на крсту у вечни живот.
...
Трпљење до смрти да буде радосно, воскресавајуће, а у Крсту. Крст трпљења до смрти добија смисао, логосност, у воскресењу.
...
Стрпљиво чекати други долазак Богочовека значи жарко и стрпљиво тежити према Царству небеском – према Христу, односно чекати Царство љубави које постоји на овом свету. У том Царству лав и јагње се сједињују у миру Божијем, у Христу. Испуњење тим Царством љубави значи обожење.
...
У Православљу све мора бити животворно, динамично, у разоговору са Богом у љубави (теологија), давање и примање – динамично творење. Стваралаштво сигурне наде као вечне будућности. Искупљено човечанство је вредно да сваки себе жртвује на олтар Љубави.
...
Прави хришћанин чека други долазак Христов. Очекиваног чекамо и надамо му се да нам се дарује, а не да нас поседује. Чекамо вечно бивствовање које нам се сада нуди као плен који ваља остварити. Ми чекамо испуњење свог позива у славу Христову, а оно је у Благодати. Прави хришћанин се јавља као обожен (оплемењен Духом Светим) а пре тога, као...
На вечном путу смо суочени са оним што бисмо морали бити на концу. Сваки безбожник је напустио Отаџбину или промашио свој Рај, док је сваки верујући човек без завичаја. Он је у најбољем случају поклоник светињама на почетку, свестан покајник који зна да је напустио Очев дом, те да поново тражи да га Отац усини и да му дом или...
Православни хришћанин затамљује човека светине управо у дијалогу са човеком светине који не подноси суочавање њихових нада: Чему живим и чему умирем (човек светине) и знам за шта живим (човек народа Божијег).
...