На вечном путу смо суочени са оним што бисмо морали бити на концу. Сваки безбожник је напустио Отаџбину или промашио свој Рај, док је сваки верујући човек без завичаја. Он је у најбољем случају поклоник светињама на почетку, свестан покајник који зна да је напустио Очев дом, те да поново тражи да га Отац усини и да му дом или бар стан у небесима. Прави покајник не тугује, већ се радује што је изгубио цео свет, браћу, сестре и све што је имао. Њега теши и бодри радосна нада. Радосна нада гласи: „Ако сте, дакле, васкрсли са Христом, тражите оно што је горе гдје Христос сједи с десне стране Бога“ (Кол 3, 1).