Радост је надврлина у којој се налази сила дух-душе за оностраним стварима. Само радост се умножава у тежњи да се освоји виша реалност. Та жудња према Богу се оснажује храброшћу надања, али не изгарања у некој жељи коју желимо да остваримо. Та жеља је нижи спрат где су чула. Свако изгарање да се нека жеља оствари сигурно гаси све њене могућности остваривања. Остварују се само смирене и полетне наде, а не жарке жеље. Смиреност мора да буде наличје моћи наше наде на Бога: Блаженствовање у надању усмерава је према смирењу, те и открива блискост са Богом без границе. Смиреност чува надања од заблуда и заблуђивања, привидних остварења и обмана. Смиреност сигурно остварује сигурне наде.