Највећи непријатељ љубави су завист и љубомора. Њихово право име је мржња. Она нас веома подмукло спопада као себичност на безброј начина.
...
Француска народна пословица каже: Када би горела завист и љубомора, не би требало дрва. Нико се у овом свету не може заштити од дубоко доживљене мржње која се испољава као завист и љубомора. Завист – љубомора види љубав као неутешну жалост. Она се не може одстранити умним разлозима. Та змија у недрима се може савладати само саможртвеном љубављу која...
Љубав је делотворно предавање љубљеноме. Из тог предавања нема повратка....
Све љубави ће се испунити, једино у Богу. Зато волимо у Богу! И не постављамо никакве услове. Љубав даје све без остатка и без ограничења. Љубав даје саму себе са радошћу. Давање је заступник предавања Богу....
Лепе речи нису љубав, већ стварају привид љубави која пре или касније разочарава. Где нема жртве – дела љубави, ту је привид љубави....
Четврт срца није љубав. Љубав увек иде до краја и даје се без остатка.
...
Чим калкулишемо и прерачунавамо, не волимо. Чим одвајамо за себе боље, егоистични смо. Српска пословица каже: „Далеко од очију – далеко од срца“. То је многобожачка заблуда. У хришћанству је све блиско очима и најприсније срцу у молитви. Љубав не гони време, нити време гони љубав.
...
Овај свет говори о љубави, али готово увек мисли на пожуду, на похоту. Похота није ни издалека љубав. Она није ни последица љубави, она је смрад смрти....
Нада одстрањује пролазност и коренито усађује у Бога са којим не можемо манипулисати. Он трајно брише наше привидности.
...
Хришћанин није од овога света. Он је онострани, укорењени у бесконачном човек који непрестано испуњава наше наде. Он је Еро са онога света....
Противречност Духа је у томе што вера и љубав остварују наду, љубав нас уводи у веру, а вера у љубав. Док нас нада отвара за веру и љубав.
...
По светом Писму и светим Оцима за човека је највећа казна када је као наш савременик довољан самом себи, препуштен самом себи и својим похотама. „Израиљ не мари за ме и ја их пустих на вољу окорелих срца њихових, нека ходе како им се хоће (Пс 81, 12-13). „Зато што нису послушали мој савјет (Мудре изреке 1, 30-31), „зато их...
Бог не кажњава никога. Бог не може бити узрок зла, па због тога никога не кажњава. Човек који не верује у Бога пао је под властито проклество, сам је себе казнио, јер није нашао своје Небо – бесконачност у Христу, већ је сам изабрао вечну смрт.
...
Онај који/која има наду на Бога, подноси сва разочарања и не пада у чамотињу. Његова нада све побеђује љубављу....
Само велика нада оспособљује човека да се одрекне топлине породице, да изабере послушност Христу и да целог живота живи у сиромаштву и нестицању. Само велика нада може да нас изгура из властите сигурности, те да свој живот ставимо на коцку. Таква нада је „луда“ монашка храброст у кој се ваља усудити, изложити опасностима, рискирати свој живот. То излагање опасностима монашког...
Мимо Христа се не може остварити ни јудаистичка, а ни муслиманска нада. Само прави хришћанин који се вером васцеле своје личности одважује на храбру наду која моли и хоће све што је неопходно за спасење. Хришћанска нада је спремна на све само да би се освојило спасење.
...
Надом ишчекујемо као сигурно вечно блаженство. Њоме сазирањем захватамо учествовање у животу Пресвете Тројице. Бог сам, Христос Господ, јесте та остварена нада.
...
Наша вера је есхатологија и нада, упрт поглед у вечну будућност и „иживљена“ садашњост.
Есхатологија је чудо да нас је са осмехом препознао Христос Господ као своје. У том осмеху је све наше уроњено. Исцељени бол и страдања, те и богочежња којом се бирамо у изабране Христове.
...
Нада све покреће као вечна будућност у садашњости. Прошлост је заувек ишчезла у заборав, а будућност никако да дође. Прошлост може бити залог вечног спасења ако на силу осваја вечну будућност.
...
Нада остварује рашћење у „мјеру раста пуноте Христове“ (Еф 4, 13) и потпуно је испуњење Христом.
...
Нада је љубав овде, на земљи. Нада је љубав у вечној будућности. Нада је љубав према Неограниченом, према Небу, према Христу....
Православни исток нема благодат да се уједињује и сједињује ни у малом,јер се епископат окренуо економским категоријама,капиталу.То је одавно јасно свима,али не и епископату и богатијем слоју свештенства....
Кажу да је Војислав Шешељ бивши кум Томиславу и Драгици Николић.Не постоји бивши кум,већ откум и раскум.Ако су зет и снаја изродили децу,нису бивши зет ни бивша снајка,па ма били разведени....
Један мој исписник из младости на висиком црквеном положају, сада већ куротресина од 65-6 година.Веселник је праћен Иродовим страхом да ништа неће остати после његове смрти.Рекао сам му за утеху да се вара!Остаће смрад блуда и среброљубља,гомила полтрона и улизица и улазница за Пакао....