Литургија је славље обожених створења Божијих. Евхаристија је славље обожених и оних који се обожују, а не лажне браће и слично сумњивих. ...

У чему је миомирисна жртва пред Господом? – У самоприношењу себе. Та жртва остварује саму себе управо у самоприношењу. Она подразумева потпуно предавање Богу. Сваки да се од свештенослужитеља и од царског свештенства упита да ли се и колико предајемо Богу, а колико задржавамо....

Ако нисмо права заједница љубави, не можемо саслуживати, односно делити евхаристију и обични хлеб међу собом. Да бисмо истински делили евхаристију са свима вернима, морамо се одрећи себичности. У евхаристији не делимо само насушни хлеб већ и обични, земљани. За саможиве, па ма они били свештени народ, нема места у литургији. ...

У Литургији се изграђује хришћанска заједница Црква. „Који једе моје тијело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему“ (Јн 6, 56). ...

Господ је на Велики четвртак, при последњој вечери у ноћи када је издан поставио свету тајну Евхаристије, односно, бескрвну жртву свога Тела и Крви. ...

Животно средиште Цркве јесте Литургија као заједница вере. Она изражава наду као почетак и икону небеског славља љубави Божије. ...

Није вера калкулација да постигнеш неки циљ,већ је вера да се жртвујеш без остатка Богочовеку и брату човеку.Да оствариш небо!...

Жао ми је што су се оци сабора окомили на епископа Јована Пурића и разрешили га епархије.Познато је да је тек занемарљиво мали број епископа претходно часно стекао академску диплому,а још мањи број је био прави слуга Божији за опште измирење,а рачун је платио само Пурић.Баш братски и хришћански....

Еванђеље је једино љубавно писмо човеку, односно човечанству, које никада није изневерило: Љубав је свеза савршенства (Кол 3,14). Љубав је нови и вечни савез са Богом....

Та заповест о љубави је само љубав. Вера је повезаност човека са љубављу. Вера је сусрет божанске љубави са човечанском....

Дух-душа, срце, средиште је личности које се јављају као јединство духовно-душевног у њој....

Љубав је апсолутна, савршена. У њеној искри је блаженство и радост које расту. Радост је савршенство љубави на земљи....

Наравно, они коначне „љубави“, нису уопште љубав, већ себичност. Љубав је васељена у Богу усидрена, а не у мом или твом Ја....

Духовним предавањем Христу, постиже се духовно јединство у Бесконачном и Вечном. Само у том предавању Христу човек може наћи свој мир....

Желети бесконачно и вечно само у свом Ја, отимачина је, грабљивост и охолост, узноситост. Она је стрампутица потпуно непријатељска љубави....

Дивљење произилази само из Богочежње. Ако је твоја чежња жеља, то значи да она хоће да те поседује, да те запоседне и освоји, те и да је дивља, чулна. Ако, пак, желиш да себе даш без остатка, дарујеш и жртвујеш своју себичност, можеш поседовати себе. Где је дух ту је могућа велика и спасоносна љубав. Дух процветава наду у велику...

Пробни камен љубави је дивљење. Дивљење, признање љубави које припада оној почетној искри љубави. Ко није способан да се диви, не воли, или га је захватила „мрзост опустошења“ (духовна пустиња, depresio), те је загађен мржњом....

Непрегледна васељена је духовно срце, док су деца Божија сателити. Безгранично је. Свако срдашце је у том свемиру бесконачно и потпуно слободно. Само та васељена бесконачности може бити наша љубав....

Освештана, безбрачна чистота, чини целомудреност лако видљивом кoje значи јединство Цркве у Христу на Крсту (2 Кор 11, 2; Еф 5,27). То јединство значи „плерома“, испуњење Цркве у Христу, али и испуњење Христово у Цркви (Кол 2,9-10; Еф 1,23; 3,19; 4,13)....

Наше је спасење у опитној вери која је љубав надања у благодати Божијој која је виша од небеса, односно, она је сама Небо – Христос. Крштењем смо уведени у пасхалну тајну Христову, тако да у Литургији доживљавамо смрт и васкрсење Христово, те се надамо његовом другом доласку. Смрт и васкрсење постају јасни знак и нови наговештај долазеће славе Христове....

Нада је спасоносна јер смо њоме спасени. Нико се не може надати ономе што види....

Суочавање човека са ваститим божјепутништвом. Човек је на путу у вечну будућност. Напустивши своју отаџбину, човек лута као пустолов. У вери, напушта овај свет и налази своју Отаџбину. Нада је његова радосна надврлина. Црква је божјепутница од Воскресења до Парусије. Зато је сваки крштени божјепутник од крштења до сусрета са Христом суочавање са Христом лице у лице....

ЕУ је загледаност у будућност. Једна утопија више за будућност. Забављен неком идеологијом, човек се још пита зашто живи и зашто умире. Хришћанин је у конфронтацији са својим утопијама...

Нарочити Божији благослов нека прати свако веровесничко дело, а особито будуће апостоле покајања који су нам најпотребнији. Ти апостоли, да из својих редова одстране лажну браћу која омаловажавају веровеснике и да се заузимају за васпитање често исповедање и често причешћивање. Неопходно је и да се покрене месечник „Покајнички весник, вјесник“, лист за свенародно покајање. Ваљда би се нашао и добротвор...