Свето Евангелије Христово је откривење,вера, а не религија: оно што треба обављати, вршити. Дужност. Религија обавезује, узима човека у службу, у најам; док га вера као откривење обожује. Право хришћанство није религија кaо јеврејство и ислам. У религијама човек тражи Бога, а у откривењској вери хришћанској, сам Бог говори човеку. Хришћанство је скок у обожење, у веру. Док је религија посао, често уносан, вршење разних дужности, дужност савести – religio. Oтуда формалистичко вршење религиозних дужности у јеврејству и исламу. Нема и не може бити дубоке тежње за духовном обновом, живе молитве, делотворног, богоугодног поста. У исламу имамо свети рат, џихад, а у јеврејству отворени шовинизам. Ту је и пологамија, конкубинат, отворено повлађивање корупцији (покварености, поткупљивању), разводу брака и ропству. Има мржње и окрутности.

Вера као откривење Божије потиче такође из религије, из јеврејства. Међутим, вера; изопачивши се кроз клерикализам, симонију, oднарођеност, постаје приватна религија, и поквареност. Клерикализам разара најпре католичност вере и стропоштава се у религију. Друштвени шљам се свуда намеће и све је прожео, чак и Цркву.