Шта је то Породица? А шта је то Божији план?

„Ми недостојни Твоји служитељи Господе, захвални за Твоја велика доброчинства нама учињена, славимо Те, хвалимо, благосиљамо, благодаримо и песмом величамо Твоје милосрђе, и служећи Ти са љубављу кличемо: Добротворе, Спаситељу наш, слава Ти. Амин.!“

„Било је то у некој земљи сељака, на брдовитом Балкану...“:

Зарудела рујна зора док се сунце на истоку рађа и јутро свиће, петао радосно маше крилима и кукуриче. Домаћин поранио, зору преварио и своје благо напојио и на испашу повео. Деда стари око кладе гранчице прикупља, домаћица хлеб прави док се млеко на шпорету вари. Када се домаћин врати да га чека хлеб и млеко...

И деца поранила око трпезе се сабрали и чекају оца, родитеља свога. Када Отац дође сви су били ту око трпезе да се Богу помоле и да Богу заблагодаре на даровима које им даде. На духовном и телесном здрављу, на хлебу и води, на ведроме дану, васпитању, љубави, слози и слободи. Хвала ти Боже на свему, на здравој породици јер све је лепше и лакше у Твом окружењу. Тако обожени и облагодарени кренуше свако за својим послом и обавезама...

Тако је то некада било када смо били здрави и слободни, када смо Бога волели и Бога се плашили. Када смо државу своју имали и својом главом мислили. Када је Отац био Отац. Мајка била Мајка,а Деца су била Деца. Мушко је било мушко. А женско је било женско. Али то је било онда када смо ми били Људи, а не само људска бића... Такво је некада било здраво породично васпитање, јер Бог је био са нама, али и ми смо били са Њим. Основна ћелија сваке здраве нације и друштва је здрава и јака породица. То је место Породице у Божијем плану. Без благословене породице, која је по великој милости Божијој, нема живота ни опстанка ни породице, ни народа, ни нације... Готово да нема више заједничких обедовања за трпезом љубави у породичном окружењу. Једе кад ко стигне. Нико више нема времена ни за кога. Не поштује млађи старијега.

„Какво васпитање данас ми нудимо својој деци и колико им помажемо да надиђу свој егоцентризам и да постану истински и слободни људи?“ Данас се рекламирају и промовишу неке друге неправославне и нехришћанске вредности које су избациле Бога из себе. Овај свет не жели ништа да чује о суздржавању, господарењу над страстима, пожртвовању, посту, молитви, аскези... Људи живе у пороцима, лажном сјају, досади и празнини, забављају се али се не радују.

Ко има мало хоће много. Ко има много хоће више. Ко је добио више, хоће све. Свет има једну веру, и то веру у следеће тројство: снага, богатство и тело.

Овај свет све више се сусреће са немилосрдним ударцима који су последица одбацивања Бога, уништења породице и своје сопствене похлепе. Сида, наркоманија, еколошка катастрофа, потреси сваке врсте само су део опомена да смо на погрешном путу. Једино право решење ових проблема је наше најискреније покајање и повратак Богу и породици.

„Хришћани који живе у овом свету који одбацује крст морају учинити велике напоре да се не би отиснули у свет материјалних вредности. Сваког тренутка су у дилеми избора између два начина живота: крстоносног у Христу или антикрсног, тј. крсне љубави и антикрсног егоизма.“ Свесни смо чињенице да се околина противи благочестивим родитељима који усмеравају своју децу ка очувању хришћанских вредности и породичног начина живота. Колико су само велика искушења оних који желе да живе благочестиво.

„Тешко роду овом. Данас као у време Ноја, као у време Лота, нико се не осврће на ратове и болести што за неколико година покосише милионе људи. Једе се и пије, жени и удаје, купује и продаје, сади и зида, хули и коцка... А нико не помишља на Онога који би могао неопажено доћи. Нико не очекује правог Господара, који ће се изненада вратити у свој дом...“

Шта нам ваља чинити у ово предпотопско време?

„Не одбацимо крст Христов и крст наш, не одбацимо љубав, дух жртвовања, смирења, стрпљења у искушењима, уздржања, подвижништва. Распнимо на крст Његов сваку нашу егоистичну жељу, сваку грешну телесну страст, свако несмирење, сваку злобу и мржњу, сваку непослушност, сваку срџбу и бес, све маловерје наше.

И ако због слабости људске и немарности паднемо и учинимо нешто што је противно крсту, покајмо се и кроз покајање се вратимо Богу и Породици.“

И док сунце полако тоне у сан уз песму цврчака, ми се окупљамо у дому своме око огњишта нашега. Благо је намирено и сви дневни послови приведени крају. Ми по мало уморни али задовољни и срећни поред трпезе љубави слушамо Оца док благодари Богу на здравој породици и протеклом дану благосиљајући храну и пиће: Нека је слава и хвала Господу Богу нашему који нас је све прикупио и љубављу Својом даровао... И Господе нека Твоја воља буде увек јача од моје. Амин.