Народ ме је иначе звао о. Авиун у Далмацији, о. Кантарион у Шумадији, о.Илар у Боки, ау Цетињском манастиру Илариша. Ево сад и Илке. Свиђа ми се надимак Илке, јер звучи младалачки и из устију је оних који ме воле. Рођаци аве Јустина су ме звали Борче Попче, а мој веома драг пријатељ Тихорадостије. А у обданишту и у раном детињству звали су ме Њемпар, док су ме у основној школи звали Коста.