Поштовање и развој људског живота буји само у миру. Мир је више од отсутности рата. Он се не може свести на еквилибријум према непријатељским силама. Мир се не може остварити без заштите личног добра, без слободног општења међу људима, без постојања живота у братству и пријатељству. Мир је „спокојство реда“, као што вели један свети Отац. Мир је плод праведности и светости и дело љубави. Земаљски мир је икона-плод Христовог мира, а Он сам је “Кнез мироносни”, Кнез месијанског мира (Ис 9,5). Проливеном крвљу на Крсту, Он је “у себи убио непријатељство”(Еф 2,16), помирио је људе са Богом и Цркву учинио светотаинством јединства људског рода и људског сједињења са Богом. “Он је мир наш” ( Еф 2,16). Његов је проглас “блажени миротворци“(Мт 5,9). Еванђелска љубав се одриче увек кад то може да доведе до проливања крви и прибегава се следствима слабијих. Сви смо дужни да избегнемо рат. Неправде, нагомиливање неједнакости, на политичком подручју и подручју заједнице, неповерење, мржња ,охолост која буја међу људима и народима, трајно угрожавају мир и проузрокују рат. Докле год буде рата, дотле ће право на закониту одбрану бивати благословено,с обзиром на то да су исцрпљење све могућности преговора о миру. Законима одбрана војном силом је нужна као дело љубави према свом животу и животу ближњих. Римокатлоцизам као идеологија је водио многе крижаршке (не крсташке) ратове.Четврти крижарски рат је био рат против Православља (Криж је испражњен крст од Христа). Ти ратови су идеолошки ,а не верски, јер нису вођењи на поштовању еванђелског морала. Одјеци крижарских ратова пламте и дан данас у Хрватској. Јасеновац је геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, а узрок му је у потпуном одбацивању хришћанског морала и пригрљењу идеологије мржње. Тиме римокатоличанство постаје римокатолицизам, односно од вере (=откровљења) постаје религија. Та религија у модерном добу се растаче у тоталитарне атеистичке идеологије као што су комунизам, фашизам, нацизам итд. Антихришћанска идеологија је инквизиција која се увек преображава у сатанизам. Све те идеологије су засноване на изопаченом примању људске слободе. Људску слободу ваља према небу хранити-васпитавати да би постала морални закон. Геноцид , као што је Јасеновац, и дан данас траје у својим одјецима званим “Бљесак“ и “Олуја“. Он је увек уперен против Христа и православног католичанства, углавном, а делимично и против јудеизма, тзв.нижих раса, па и социјализма и других левих идеологија Рат против Православља водиле су Османлије код нас, те и Американци и НАТО у наше дане. Сви су ти ратови, ратови против Христа Господа нашега. Америчка и исламистичка окупација Косова,такође. Клерикализам и гуруизам постоји и у институцијама Православних цркава као загађење, изопачење, па и порицање Христове науке. Ти унутрашњи непријатељи Православља се служе потпуно инквизиторским средствима као што су дискриминација и санкције против православних. Привидно клерикалистичко и гуруистичко „православље“ је вињага, неплодни и подивљали виноград који се тек представља као Црква, а није Црква. Та дивљакуша је јалова и њен унутрашњи састав чини Јудин грех – среброљубље и властољубље. Она такође пати од свих болести као и римокатолицизам. Форма никада у вери није носилац суштине, већ је прикрива и маскира.