Као некада када се добар човек поквари, постаје најгори - Corruptio optimi pessima, тако и људске заједнице када се изопачују постају најгоре.

Да је овај свет ружан сан, најбоље показује корупција, поквареност и изопаченост у држави, Цркви, војсци и култури. Историјски гледано неподељену Цркву корумпирали су свештеници, те су изазвали велики црквени раскол, те родили многе протестантизме. Коруптела се јављала и на источном њеном делу, само у оним раздобљима када није било гоњења Цркве. У социјализму, када је служба безбедности надзирала Цркву, није било корупције, ни у траговима. Очигледно, то непостојање корупције у социјалистичком самоуправљању није било лоше, већ веома добро; опште добро.