Навршило се 150 година од упокојења племенише Екатерине Властелиновић, ктиторке превлачке, монахиње без монашке одјеће. Контеса Екатерина рођена је 1777. године у Скрадину, од оца Филипа Сундечића и мајке Јоване Јовић.

Сундечићи су били угледна српска далматинска породица. Познат је пјесник и свештеник Јован Сундечић, лични секретар књаза Данила.

Екатерина је била наочита и веома даровита дјевојка. Описује је чврсти карактер, стрпљење и истанчани смисао за вријеме. Описује је племенитост, пријатност, трпељивост. Исконски је њен смисао за поштен однос и праведност према роду и Богу.

Ипак, и за своје вријеме је независног духа, мада врло привржена провјереним вриједностима. Чудак и јесте жижа цјелине.

Удала се за човјека без пријекора. Као дама високог стила, живи као узорна супруга. Међутим, њезин муж, конте Илија Властелиновић из Рисна, убрзо умире. Порода нису имали. И тако је Екатерина, што значи увијек чиста, остала удовица у 25. години. По обичају првобитне, ране Цркве и по обичају српског и племства уопште, завјетовала се да се никада неће удавати.

У народу је сачувано предање да јој се јавио у сну св. Сава и да јој је наредио да откупи и обнови његову прву Зетску епископију. И 15. децембра 1827. године, контеса Екатерина је од последњег мушког потомка породице Друшко купила западну трећину острва за 400 дуката, поставши "чуварицом ове некада славне немањићке задужбине", биљежи њен савременик. Дама високог стила је постала монахиња по животу, мада никада није примила монашко одјело. Отмена и богата грофица је изабрала сиромаштво, ктиторка је пригрлила смирење и послушност, а благочестива удовица је постала заручница Христова. Слична св. Екатерини Синајској, и ова Екатерина је "примила прстен од самог Господа Исуса, у знак обручења с њим". У грофици-монахињи до данас се догађа чудо љубави према Богу и роду. Контеса Екатерина и јесте прво обретење Превлачких мученика, јер је она била и остала свједокиња Божјег постојања, вјере православне и љубави. Она је даривала свој живот и све своје богатство за обнову Превлачког светилишта. Бог ће, сви су изгледи, грофичино великодушно даривање св. Превлаке Св. Цркви богато благословити.

Ово сјећање на 150. годишњицу њене смрти дубоко је гануло њен други завичај у Боки, и њен први завичај у изгнанству православну Далмацију. Одушка том свештеном сјећању даје и наша Митрополија као у својој првој кући, а и њена Св. царска лавра Св. арх. Михаила, указујући на њу као на превлачки драгуљ: весеље Далмације и славу Боке.

Чудесна чистуница духа, на гласује светости још за живота. Околности њезине смрти до данас су остале неразјашњене. У својој последњој жељи, нагласила је како жели да је испрати већи број свештеника. Међутим, сахрањена је, "на 22 уре" крајње неуобичајено, како је забиљежио њен духовник, протопоп Филип Костић. Гробница јој је била необиљежена све до 1892. године. Приликом ископавања њених моштију, 1987. године, у предјелу стомака пронађено је оловно зрно. Датум смртије 2. III.

Шта је данас остало од отмене госпе високог стила? Ништа није остало. Све је потонуло у заборав. Остала је само успомена на монахињу у свијету која и данас живи и, усудио бих се да тврдим и да је данас још живља, због светости њезиног живота и њезиних богоугодних дјела.

Контеса Екатерина је на неки начин дубоко повезана са духовним великанима наше крви, св. Петром Цетињским и владиком Петром II Петровићем.

Молимо се Богу да 150. годишњица од упокојења наше контесе Екатерине буде за нашу Митрополију и нашу помјесну Цркву, а нарочито за нашу Свештену Царску лавру Превлачку поновно прољеће св. вјере.

(Из књиге "Превлака Светог Архангела Михаила - Хумак српске духовности", издање Српска свештена царска лавра Светог архангела Михаила - Превлака, Тиват, III допуњено издање, 2000.)

Јеромонах Иларион Ђурица