1972. године , у септембру, био сам десетак дана у Манастиру са монахом Василијем Гролимундом (сада схиархимандритом, мојим будућим духовником) и дипл. инж. Милорадом Матичевићем. Из дана у дан смо Милорад и ја покушавали да решимо један математички задатак. Ава се живо заинтересовао за решење, међутим пошто ни осмог дана нисмо нашли смену која води до решења, он нам је рекао да покушамо и смену т једнако 1 кроз з. Морам рећи да смо му раније детаљно објашњавали тзв. лимес, интеграл и функцију. И, када смо узели смену коју је дао ава лако смо решили тај интеграл. Касније су стручни математичари решавали тај задатак и утврдили да је смена коју је предложио ава као могућну, у ствари, најбоља. Један мени добро познат брат је предстојећег испитног рока једини решивши управо Јустинов интеграл, положио вишу математику код проф. др. Момчила Ушћуилића са оценом осам (8), с тим што су на истом испиту и задатаку предходно пала седамнаесторица кандидата