ВРЊЦИ - Да се нешто чудно дешава у башти пицерије ‘’Макуљевић’’, пре осталих, открили су врњачки девојчурци. Најпре су, као незаинтересовано, пролазиле променадом горе-доле, криомице гледале у конобаре и сашаптавале се у парку преко пута.
- Он је, кеве ми - заклела се једна. - Сад ћу да га офирам!
Онда је пришла шанку и одважно затражила аутограм. Крупнооки ‘’конобар’’ се насмешио и на изгужваном папиру написао - Иван Босиљчић.
- Он је, шта сам вам рекла, гуске једне - раздрагано је обавестила другарице.
Тада је настао стампедо шипарица, а богме и врњачких снаша. Све су хтеле да виде популарног глумца како служи госте. И старији Врњчани, привржени спорту, у чуду су се нашли. - Ма, откад је то Драгутин Топић прешао у конобаре?! Чекнидер да наручимо по једну!
- Топе, може ли три ‘’јеленка’’?
- Стижу одмах - одговорио је ‘’конобар’’ и пожурио ка шанку, прескачући баштенске столице.
- Бого мој, шта је ово данас, откуд онај поп за шанком?! Попе, дајдер испеци нам две кафе - чудом су се чудила два постарија Врњчанина.
Поп, у ствари свештено - монах Иларион Ђурица, скрушено је запитао:
- Какву кафу пијете, господо?
Упадљива дама седела је под тремом. Из торбице је извадила „цигаршпиц“ и таман кад га је принела устима, услужни конобар је принео упаљач.
- Ооо, господин редитељ! Откуд ви у конобарском оделу?
Директор Позоришта на Теразијама Михаило Вукобратовић објаснио је:
- У Београду служим публику, у Бањи госте. Шта бисте, лепа дамо, изволели попити?
Чудна конобарска братија очас посла привукла је на стотине жедних Врњчана. Средишњи део променаде био је закрчен, а понајвише су се жалили гости из Босиљчићевог рејона, јер је време губио дајући аутограме. Топић је најбрже стизао до гостију, а врњачке ‘’шпицлове“ занимала је његова супруга Јелена. Добро се с послужавником у руци сналазила и Лана Вукобратовић, филмски монтажер.
Реч је о хуманитарној акцији ‘’Познати служе’’, коју су организовали власници најпознатије врњачке пицерије, а приход је намењен Удружењу родитеља деце ометене у развоју. Иако удружење постоји неколико година, још увек нема просторије у којима би се деца дружила.
- Позвао сам их да помогну нашу акцију и они су се одазвали. Обукли су кецеље и поделили рејоне, издавали су и фискалне рачуне и понашали се као прави келнери. Дивни су то људи, веома сам им захвалан - испричао нам је домаћин Ђорђе Макуљевић.
Кад су, преморени, увече сели да се освеже, послужио их је ‘’колега’’ Драгутин Топић, српски небески летач. Још једном је показао до којих висина атлетичар, и без залета, може досећи.[ антрфиле ]
„У ДОБРОМ ДЕЛУ НЕМА СТИДА“
- Јесте необично видети монаха с конобарском кецељом, али када је човек у добром делу, не треба да се ичега стиди. Тог дана сам са својом духовном породицом био у Врњцима, срећан што помажем унесрећеној деци - рекао је за Курир монах Иларион.
- Оберучке сам прихватио да учествујем. Нема више малих средина, има само малих људи. Јесте било напорно, али сви смо били срећни и задовољни. Свака част Ивану Босиљчићу, који је упоредо служио госте и давао аутограме. Јуначки је то издржао - испричао нам је редитељ Вукобратовић.