МИТРОПОЛИТУ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОМ, ЗЕТСКО-БРДСКОМ И СКЕНДЕРИЈСКОМ Г. АМФИЛОХИЈУ

Предмет: чудесна појава на моштима ископаним на манастирском црквишту и извађеним из крипте на Превлаци св. Михаила.

Још приликом првог вађења костију из земље, 15. маја 1996. године, појавио се пријатан мирис попут борова, али у неверици ми је било тешко да то признам. Покушао сам да нађем довољно материјалних разлога да не поверујем у очигледно чудесну појаву. Своје маловерје сам пренео и на доцента др Ненада Милошевића, који је мошти нашао.

Приликом вађења моштију за анализу, јавило се благоуханије попут мајских ружа, али с обзиром на то да смо чинили помен, ја близак светом апостолу Томи, протумачио сам појаву као физичку, а прихватио је као метафору архангела Варахила. Међутим, умивени део моштију је почео да точи мирис неописиво пријатне боје из саме сржи костију, и то из јабучице. Неумивени део моштију је у више наврата, у два маха (обично после св. Литургије) јако замирисао попут дивљих ружа. На дан светог Спиридона, мошти које сузе толико су се орошавале, да су биле наквашене мирисном водом коју смо излили у флашицу. Та роса мирише попут цвета винове лозе, али и младог вина.

Благоуханије у храму се стално мења. Тако се јавио мирис босиљка, лавандуле, лимуновог цвета, шафрана и цимета. То се догађало нарочито у време св. Литургије и у време чинодејстава (посебно за време јелејоосвештања).

У чудеса верују само они које води Дух Божји, док банални реалисти, загњурени у простачко осећање стварности, траже милион разлога да не поверују, упркос свој очигледности. Већина људи се унапред определила да не поверује, чак и више од тога – да упркос свему не поверују, и још горе – да се саблажњавају. Зато се чуда и не могу испричати а да се причаоцу волшебног догађаја верује.

Јавило се много очевидаца који ће приложити своја писана сведочења.

Дођите и видите!