Дамјан Ђурица је рођен 1881. године у Дрвару. Завршио Сарајевску богословију. Службовао као свештеник  у Друговићима код Прњавора, Босанској Дубици и Бања Луци. Припадао покрету Народна одбрана. Осуђен на смрт на такозваним „велеиздајничким процесима“ заједно са свештеником Миланом Јанковићем и већом бањалучком групом родољуба. Задња жеља је била опело за живота. Смртна казна није извршена, већ преиначена на 15 година робије. Интерниран је у Арад, па повучен на издржавање казне у Зеници и Травнику. Умро 1962. године у Београду. Сахрањен без опела.