Као знак сједињења и једнодушности, свети целив би хитно требало вратити у литургију. Светотајинство, мистичност тог целива је протумачена у Пијесми над пјесмама ( 1,1). Многи праведници као например Мојсије, Илија или Енох били су поштеђени умирања (агоније) и смрти, а овоземаљски свет напустили су у усхитљивом заносу Божијег целива. Свети целив значи постојање дух-душе уз тело. Свети оци тако тумаче значење тог целива. Зато је он велико знамење литургијског јединства. Међутим, литургијски клерикализам протерао је свети целив из народа Божијег и он се сада подељује само међу свештеницима. Томе је допринела и олтарска преграда, иконостас, као и читање литургијских молитава у себи. Свети дух произилази из целива Оца и Сина. Само Оваплоћење или Утеловљење, свети је пољубац Логоса (Речи Божије, Смисла) и човека. Спој душе која се спасава и Бога, предназначава управо тај свети целив који се збива на литургији и продужује се у вечности. Свети литургијски целив печат је јединства, саборности (католичности) и љубави. Препоручује га сам свети апостол павле (Рим 16,16) раној Цркви. Нажалост, до данас је код православних остао у обичају само међу свештеницима, док је у латинској литургији брижљиво сачуван. Обред међусобног целивања био је обавезан за сав народ на литургији. Целивање светих икона и светих моштију има исто значење. Свенародно појање на литургији, такође. Свети целив је никао из љубави и њоме је прожео оне који се целивају. Он је кићење сваког верника за свети чин причешћивања. Он је одсјај и блиставило душе. Плод је блажености и савршености. Израз је самолитвености и спремности на јунаштво у хришћанским врлинама. Уздиже верујуће благодаћу чак до духовних сазирања, чистоте срца, пуноте господарења над собом, живе вере, савршене љубави и духовне сабраности. Целив као јединство свете љубави усавршавањем исповедања вере и светих догмата уводи верне у саслуживање. Као дијалог свети целив је врхунац молитвености. Пре њега треба остварити близину сабрата, односно сасестре. Целивом се уживљавамо у Божију близину. Разговор целивима је стварни, у вери је. Он је исконска и непатворена жижа сваке праве литургије. Говори, Господе, слуга твој слуша (1Сам 3,5). Зато је свети целив велика благодат и дар Бога Оца и Сина и Светога Духа, те за нас неизмерна част и ненадмашива радост.