Док други народи обилују пребогатом историјом и велелепним црквама, грандиозно светкујући дан придолазећег божићног празника, горе високо у сеоској Швајцарској, где су цркве скромне а села гомилају подноснежних врхова, планински венципридодају Слави Христовог Рођења. Ту је Божић испуњен зимским чудима, традиционалног духа, уз врло добро расположење и топлину у хладним зимским данима.

Божићни дани у Швајцарској падају у сезони годишњих одмора, али су изнад свега време породичног окупљања, узајамног виђања и посећивања. Како у модерном западном свету тако и у овој малој подалпској земљи породична расејаност је сасвим природан феномен. Чест је случај да се управо тада за Божић, једном у години, породица окупи у пуном броју. Размењују се дарови, а посебна брига се посвећује ближњима, па и познаницима који овај велики дан светкују усамљени. Отуђеност у западном свету је нажалост правило које се ипак не поштује за Божић.

На селима, изазов за многе породице представља традиционално пешачење кроз шуму у потрази за скромним божићним дрвцем. Читање Светог Писма је неизоставни део у сваком побожном дому, али се у празнично време Јеванђеља чак присећају и агностици. Трпеза је обилна, испуњена традициналним рецептима: старим топљеним сиром специфичног мириса, тзв. „фонду“, посластицама од сувог грожђа, цимета и марципана, уз вруће кувано вино са зачинима. Фонду је изворно швајцарско јело, али и више од тога. Он је део не само заједничке трпезе, већ и социјалног живота као знак сећања на оскудна времена и немаштину када се топио буђем остарели сир а отврднели хлеб јео умакањем из исте посуде уз целив оног/оне са леве стране. Тако се пунила утроба изгладнелих швајцарских сељана оним што је читав свет увек сматрао нејестивим.

Међу швајцарским хришћанима половину чине католици, док у другу половину упадају протестанти разних провинијенција. Мештани кажу да је могуће погодити конфесију једног села према величини цркве, тј. школе. Уколико црква доминира селом, оно је католичко; ако пак школа, онда протестантско. Разлике се могу видети и у раскошности, тј. Скромности прослављањa црквених празника, па и божићног. Калвинстичко учење о оскудевању као главној одредници спасења је оставило значајан траг на већину протестаната у Швајцарској. Са друге стране, нескромна светковања божићног празника код швајцарских католика нису изузетак.

Црквени живот у Швајцараца обе конфесије слаби и умртвљен је духом времена, како то, нажалост, бива свуда па и на нашим просторима. Међутим, ова малена земља одолева у извесној мери надолазећем духу времена, јер јој је у традицији политички конзервативизам и затвореност према новим идејама. Као пример, један од њених североисточних кантона (Апенцел) се дуго времена опирао увођењу новог црквеног календара. Познато је да и дан данас, поред Срба, Руса и осталих старокалендараца, становништво Апенцела Нову Годину дочекује по Јулијанском календару.

Као што је то већ пракса у целој Европи, изгледа да и швајцарскa култура има своју верзију Деда Мраза, који родитељима пружа помоћ у подстицају деце на добро понашање. Овде у Алпима, то је Самиклаус, или у преводу са немачког језика швајцарског дијалекта – Свети Никола. У традицији је да сваког Божића, па и раније почев од празника Светог Николе, швајцарска деца бивају изненадно посећена Самиклаусом. Покуцавши на врата он их испитује консултујући своју „велику књигу грехова“ у сарадњи са родитељима, тражећи од деце дасимболични опроштај зараде рецитујући једну од божићних песмица. Као награду, деца примају поклоне у виду извесне количине мандарина, ораха, медењака, украшених чоколадица и других посластица. Ипак, овај вид традиције видно јењева и све више заменјује глобално прихваћеном повести о Деда Мразу.

Било како било, Божић у маленој Швајцарској је проткан вером, традицијом, као и савременим утицајима, али и зимском идилом која придодаје духу празника. Са друге стране, земљу прожимају унутрашње културолошке разноликости. Не изненађују језичке разлике од кантона до кантона, па чак и наречја од села до села. Задивљујуће, божићни поздрав се овде изговра на четири службена језика: немачком (Schöni Fäschttäg /Wienachte), француском (Joyeux Noël), италијанском (Buon Natale) и ретороманском (Legreivlas Fiastas da Nadal).

Дејан М. Ђокић Лозана, 03.01.2014