Већ сада се може назрети злонамерност такозваног новог светског поретка према вери католичанској православној. Та злонамерност баш осваја и надире. Да би се одбранила и опстала, Црква ће морати да се врати на своје почетке устројавања заједнице, а то значи да ће морати да поново рукополаже презвитиде и ђаконесе, ма што то значило. Поново ће у великим градовима бити више епископа, а у мањим колико је потребно. Такође ће морати да се у већим селима постављају сеоски епископи. Људи све више заборављају на одбрану своје вере. И то није оно најгоре. Већина је потпуно заборавила на своје вечно одређење. Већина се заклела на верност земљи. У пролазности налазе свој рај и јагњећу срећу.