Мислим да свети Сава Српски није довољно проучен као функционер, односно државник, као што свети цар Стефан Душан Силан Богом није схваћен и прихваћен као врхунац политичког деловања Савиног. Писци наше историје, управо праћени осећањем мање вредности, губили су из вида тај политички континуитет од Саве до Душана, те и падали у заблуђеност о питању политичке генијалности нашег просветитеља. Канонизација несумњиво светог цара Душана Силног Богом би нам пробудила дубље видике, самопштовање и нову слободу најкултурнијег европског народа после Хелена. Сви православни у Душановом царству били су политички свесни једне заједнице, али и свог посебног позива, као пример свете дужности и залагања за свеопште добро: усклађивања царске власти са слободом.