Новообраћени верници, наши савременици, снажно се опиру црквеној заједници и заједничењу. После литургије увек иду ужурбано кући и никада не учествују у заједничкој трпези, у агапе. Такви, углавном тапкају на месту и не успевају ни мало да напредују у духовном животу. Себични, и себични према себи, те и шкрти, нису способни да дају, већ само да узимају. Понекада за такве себичњаке и шкртице има наде, ако се истински покају и одреше своје кесе са златницима и деле их својој хришћанској заједници, па онда и свима осталима. Нажалост, до великодушности према заједници не долази се лако.