Припадање Цркви и подвргавање њеном ауторитету, не значи улизиштво, каријеризам, слепу (већ послушност у љубави), гушење свега духовног, неспособност за здраву критику која настоји да унапреди и сачува, а не да руши Цркву. Припадање цркви не значи пасивно метанисање на све стране, али не значи ни побуну, ни очајавање над Црквом.