Црква у Тору окренута је увек католичански (саборно), окренута племенито, феудално, према небу, а не према капиталу. У њој нема хијерархије, већ има узајамне метаније млађих и старијих. Нема подређивања, владања, односно нема клерикализма и симоније. У тој Цркви је све у служењу. У њој је Епископ Отац предводник, а ђакон љубљени брат. У њој нема субординације и дискриминације. Она је богата монаштвом и рађа здраве плодове вере, а не капитала.