Праотац наш Аврам приноси Исака ког је измолио од Господа у својој стотој години, ког му је његова „млађана“ Сара срећно родила у својој деведесетој години. Сећате се! Бог је рекао Авраму: „Узми сада свог јединог сина којег волиш и иди на планину коју ћу ти показати. Принеси тамо сина као жртву која се спаљује.“ Наравно, Аврам је испуњен болом одмах кренуо да послуша заповест. Аврам је тамо направио олтар, послагао дрва и свезао свог млађаног јединца, па и подигао нож да убије свога сина. Управо тада, чуо је глас Божијег арханђела Гаврила: „Авраме, немој повредити свог сина Исака. Сада знам да Бога волиш више него свог сина.“ Ове речи су Авраму донеле велику радост, олакшање и мир. Ето, тако се дарују органи: „Ко љуби сина или кћер више него мене, није мене достојан (Мт, 10,37)“. Ко хоће да даје, нека даје из љубави и да не види неко, осим Бога живога.