У литургији молимо: „... Ти сам, Владико, прими Трисвету песму и из устију нас грешних, и посети нас благодаћу својом, опрости нам свако сагрешење хотимично и нехотимично; освештај душе наше и тела, и дај нам да Ти у светости служимо у све дане живота свога“ (Света литургија Јована Златоустог). Дивне ли стрпљиве хришћанске наде. Почетак вечног живота сеже у само свето крштење, те и у почетак вечног живота после смрти. „Ја сам хљеб живота. Оци наши једоше ману у пустињи, и помријеше. Ово је хљеб који силази с неба: да који од њега једе не умре. Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; ако га ко једе од овога хљеба живјеће вавијек: и хљеб који ћу ја дати тијело је моје, које ћу ја дати за живот свијета“ (Јн 6, 48 – 50.54.58.).