Свети апостоли питају Господа Исуса о порезу: Да дамо или да не дамо? (Мк 12, 14). Господњи одговор је јасан као Сунце: Подајте цару царево, а Божије Богу (12, 17). Сви они који себе не стављају изнад светог Еванђеља, морају да дају цару царево (да плате порез!), те и да превасходно дају Божије Богу, односно, да дају Богу истинитост, веру, љубав, наду и чистоту срца.

СПЦ је не плаћајући порез држави у не еванђелском положају. Она као женско начело, одала се и нарушава своју чистоту, љубави истинитост итд.

СПЦ је дужна послушност Еванђељу, а то значи да плати порез држави, не условљавајући државу повраћајем црквене имовине. Све што важи за пореско питање обичног верника, важи и за институцију Цркве, па и за свештенике. Сви који имају високе приходе од Цркве да плате порез и да се ману тог љубависања са државом.