Млади Маркс је оштро, потпуно протестантски критиковао хришћане јер не живе по Еванђељу. Он је био јако надахнут Фојербахом: „Човек се не може издигнути изнад своје реалне природе“. Управо и млади Маркс све узима из своје властите природе, па му се све религијско чини као израз несреће: „Религија је уздах створења сатрвеног од несреће, душа света без срца, исто као што је дух једне епохе без духа, она је опијум народа“.