Обичајна побожност јесте држање разних верских навика, из године у годину, јер су се истих држали наши прародитељи и веома ретко и наши родитељи. Дакле, ни у тој обичајној побожности немамо континуитет, па је морамо поштовати као драгоценост, мада је она крња и веома недовољна. Она је држање пред Богом које је шкрто према њему и у свему показује тек дашак духа и личности.