Веома сам захвалан својим дивним учитељима у име којих ме је свети ава Јустин Нови Богослов наводио да временом средим своја дуго магловита поимања и сазирања. Био је то процес од 50 година. Јавно се стидим и веома кајем што сам био толико непослушан и неразборит, да сам заслужио физичку казну. Ипак, све књиге сам прочитао, молио сам се и о свему сазирао, али сам веома мало усвајао и разабирао. Наравно, мислио сам да све знам. Моја охолост ме је бацила, не у несвест, већ у хистеро-епилептични напад. Да се зна узрочник. Хвала Богу што ми је свети старац увек давао помоћ из сваке области, а и јаче лекове, против тих напада властитог егоизма. Ако сам није знао шта ће са мном неваљалцем, упућивао ме је на светитеља Данила Будимског, ког је веома ценио, а и на велике наше богослове епископа Атанасија и митрополита Амфилохија. Мада је он – свети Ава, био боље обавештен о истинама вере од сваког ученог богослова у нашем времену, слао ме је, са великим поверењем, код других духовника да би себе смиривао. Све су се баријере рушиле пред његовим благодатним осмехом, те и његовом узречицом само за мене: Ништа Боро, ништа! Тим „ништа“ је разведравао моју унутарњу маглу и просијавао ме.