Ми смо крштењем позвани да учествујемо у Божијој слави, али смо још овде, а не тамо где ћемо бити за сву вечност. Ми смо смирени поклоници који се успињу у будуће заједништво са Богом, па нам се живот претвара у захваљивање (литургију), страхопоштовање (љубав) и обожење.