Ако надживим јунака моје приповетке о Самозваном Лепом Јови, одржаћу му најпотреснији и најсастрадавајућији посмртни говор. Верујте да сам разумео његову глад за љубављу, да је оправдавам са његовим убијеним детињством. Цео живот је провековао без љубави и у страху. Разумем га и опраштам му што је љубав тражио на погрешним местима и од погрешних људи. И у телесним насладама! Е, несрећни мој исписник и пријатељ из младости нема мира, и не може да се сложи ни са самим собом, јер је онда у најгорем друштву.