Све што се јавља у једној дух-души рађа се и налази одјек у свакој, уколико оне припадају надзираном саставу. Ако једну тишти неки проблем, засветли спасоносном идејом и гори спасоносном богочежњом. Спортски састав, као и сваки други добар колеткив, мора да дише као једна дух-душа и све што је у једној у свакој је, као у истом огњу, односно у свакој искри. Сваки појединац разбистрава и мути своју дух-душу. Она је као река којој притоке доносе муљ, али и као сузу бистру воду. Тако је сваки члан састава саодговоран за општу, заједничку, колективну дух-душу. Сваки члан колектива је или мутивода или процеђивач. Чланови стварају таласе и изазивају олују или буру и стварају тишину. Зле дух-душе су прилог вихору који је за селекцију и одбацивање, а добре дух-душе су за састав, за „бонацу“, радост, мир и тиховање у заједничком Духу Светоме. Припадници разних политичких, културних и колективних идеологија када их провере кроз припадање спортском саставу, коначно увиђају да ти њихови погледи све мање и мање у пракси не вреде. Све, дакле, ваља проверити кроз колективну одговорност у моралном, богословском и у правном смислу. Сваки члан мора дубоко бити против сваког освећивања (одмазде), напротив он је увек и само за опраштање. Ствар ваља поставити на своје место, па тако и ову речцу о незнању, огрешењу и кривицама према властитом спортском саставу.