Све кризе у Цркви, верски формализам, капиталисање на рачун вере, симонија клерикализам и корупција и друга горућа изопачења у црквеном животу не само потресају, већ и урушавају и руше Цркву. Врлински живот је неопходан да би верник дошао на чистац са самим собом, са својим хришћанским животом и са личним постигнућима. Он је увек у средишту пажње у самој Цркви и суочен је са само једним задатком: да се спасимо, а не са проблемима који га онемогућавају, тиште и притискају. Ти проблеми се разрешавају познатим начинима: сведочења за Христа до крви, исповедништвом за веру итд.