Млади лекар, мој духовни син пита ме како да најбрже постигне духовну равнотежу. Објашњавао сам му пуна два сата кроз исповедни разговор и закључио да је за њега најбоље намерно опуштање. На растанку смо се целивали. Он ме је снажно загрлио као оца и отишао, да би се убрзо вратио да ме још једном целива. Тако сам се уверио да је поуку примио.