Епископи, свештеници, па и ђакони, ако нису песници, они су чиновници, односно верски сужбеници. Ови последњи, имају велика, неопорезована, примања. Наравно, да они у својој гејачкој простоти разметљиво показују колико су „присвојили“ отели од своје цркве или свог манастира. Верски службеници често нису ни верници, већ идеолози неке религије из користољубља или среброљубља. Они су Јуде Искаријотске. Држава би морала да се супротстави том друштвеном изопачењу, када црквена институција неће. Међутим, држава ко мушки принцип, радо потстиче на ту врсту блуда саму институцију.