О како су чемерни растанци удеса који муњом коси и никада се поновити неће
Над Радивојем рајско Сунце сјати и крштењским слапом множи и нове животе на Сион прати
Сузе вере као нежност Христа и Благодат тиха часно лице мије да у спасоносном Огњу се вида
Не оставља љубу верну и изданке јављају му се ангели нетремице и уздижу га са овога света.
Свим бићем учествујем у страдању породице дивног свештеника Радивоја Панића и њега лично.
Људска је правда често сурова и крвава. Не испитује светост живота страдајућих. Божја правда је увек у милосрђу. Она настоји да се сви спасимо. Зар Господ није дошао "да потражи и спасе изгубљено" (Лк 19,10). Сви пострадали и страдајући уписани су у књизи живота. Откривење вели да само оних нема у књизи живота који су се борили против Христа и његове науке о љубави. Ове смрти и ово страдање оца Радивоја није Бог створио (Мдр 1,13), јер је смрт уништена (1 Кор 15, 26). Пострадали и страдајући видеше ново небо и нову земљу.
Бог да прости душу почившој попадији и пострадалој деци.
На Светог Илију, 2. августа 2015.
† Татјана Панић и син Никола и кћи Симеона
1. августа 2015. године око 7,00 часова на путу Демир Капија - Ђевђелија смртно су страдали три члана породице крстоносног протојереја Радивоја Панића (54) и то протиница Татјана (45), син богослов Никола (18) и кћерка ученица Симеона (10).
Немој отићи, брате, Радивоје
Немој отићи, брате, из очију тела погледај нас одсевима смеђих светлаца више од пола века полећеш поврати се освитима богочежњи и остани у четверодневном Лазару и у Христовим видицима те засјај из бездна смрти и даруј нам целив рајских тежњи
Загрли нас топлином утехе кроз праштање дозови висине у распеваном Христовом искрењу не остави нас на жаропеку не руши нас одронцима поднева опој сустале и смалаксале и узми још расцветалих сванућа
Без тебе, Оче, чедо ти је сироче пропламсај Христину небеском надом трагом уздигни у кликтају полета из тебе саливеног од Богочовека над гробовима дозови буђење и посеј и однегуј зеленило вечног гледања.
На Марију Магдалинину, 4 август 2015.