Dr Војислав Шешељ, могао би бити нови исповедник светог Православља када би вером освештао своје страдање. Само Христом Богом, светим Евангелијем и Његовим Блаженствима би победио Звер која је пуна сифилистичних гука задоцнелих последица крижарских ратова и Инквизиције. Као анђео мира би се показао када би му Бог придодао вере. Био би нови бранитељ напаћеног Српства, као што је генијалан и уверљив. Са више вере православне, био би тамјан Богу, јер би мирисом Христовим проветрио овај смрдљиви свет. Ионако крвари где је бескрван за свој народ. Са више Христа, страдао би и за оне који му се противе и који му суде. Јер он је жртвовао свој живот за нас као иостали потенцијални исповедници Православља пред сатанистичким Хашким трибуналом. Шешељ би са Христом припадао нама. У невољама прогонствима и клеветама, у Христово име, он би нас тешио. Као брат би нам осветлао образ и утешио нас. Он би нас са мало више Христа гладне правде Божије нахранио. Он би био наш отац, али и наша мајка. А ми бисмо били његова одана браћа! Е да је у његовом срцу најпре Бог и правда његова! Његово срце би припадало само Светој Цркви. Могли бисмо да кажемо мирне душе: Срећне ти ране, јуначе и мучениче! А овако, само жалимо што је њему много више стало до правде овог света, а не до правде Божије. Узалуд је генијалан, када није анђео мира.