Да ли свештеници треба за своје личне приходе да плаћају држави порез? И послаше њему неке од фарисеја и иродоваца да га ухвате у ријечи. А они дошавши рекоше му : Учитељу, знамо да си истинит и не обазиреш се ни на кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божијем учиш. Реци нам, дакле, треба ли ћесару давати порез или не? Да дамо или да не дамо?(Мк 13,13-14)

И савремени фарисеји и иродовци хоће да ухвате Господа Исуса и сатерају га у клопку, замку, крлетку, у кавез. Лицемерно питају фарисеји и иродовци свих врста шта је по Евангелију, а мисле на политику. У овом случају политику пореза. Лукаво и подмукло се поистовећују у мишљењу чак и са својим непријатељима иродовцима да би оптужили Господа Исуса. Ако Господ каже да порезу, тада ће га одбацити народ, а ако каже не, оптужиће га Римљани. Уз сву дволичност фарисеји чак ласкају Господу, док их он разобличује. А он знајући њихово лицемерије рече им: Што ме кушате? Донесите ми динар, да видим. А они донесоше. И рече им: Чији је ово лик и натпис?А они му рекоше:Ћесаров. И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарово ћесару, а Божије Богу! (12, 16-17).

Питање да ли свештеници треба да плаћају порез држави је ствар савести свештеника као грађанина државе у којој живи, али и веома часно политичко питање. Да ли у уређеним државама порез на своје приходе плаћају и свештеници или су и они привилеговани ослобођењем од плаћања пореза!? Да ли је морално да имућно свештенство ускраћује држави плаћање пореза?

Странка јеврејских зилота, ревнитеља за јеврејску веру, фарисеја, држала је да је она ослобођена од плаћања пореза. Исто тако мисли и наше историјско а и савремено свештенство. Међутим, фарисеји, стари и нови, чим поседују банковне рачуне одређене државе, признају врховну закониту власт над својим новцем. Свештеници, дакле, признају државу којој су поверили свој новац као господара над тим новцем, те их качи обавеза да плаћају порез. Сами су се фарисеји, стари и нови, заплели у властиту мрежу. Држави се по Христу Господу плаћа порез, дакле, а не властитој савести! Господ Исус никада није узео у своје пречисте руке нити је носио са собом кесу са новцем, па чак није ни такао ни један динар. Он и све његове верне слуге и следбеници живе у радосном сиромаштву што се види из светога Евангелија. Дајмо држави државно, али и Богу Божије! А Богу Божије је: Порез вере, наде и љубави! Историјска црквена институција се кроз векове углавном опирала конкубинату са државом управо плаћајући порез. Плаћање пореза од стране имућног свештенства држави један је од знакова здраве одвојености државе од Цркве, али и Цркве од државе.