Dr Шешељ ми је одмах оспорио свако мисионарско право! И овом приликом јавно је исповедио паганско: Ко се осветио, тај се посветио, а не хришћанство: Ко се посветио, тај се обратио! Тај се покајао! Као прави паганин, он се веома обрадовао због убиства премијера Ђинђића † и отворено признаје да му је власт, чак и пре здравља. Присно је пригрлио зло ради добра. Увек бласфеман према хришћанском блаженству. За блаженство увек има „нећу“. Non serviam. Он мисли да се тако може ослободити и афирмисати слободну људску вољу, а уствари је роб Злога. Роб је греха (Јн 8,35). Он мисли да је грех, освета, узајамно обавезна и одговорна. Међутим, освета се, по ави Јустину, одражава на све створено. А тако је са сваким грехом. Осветник је крив не само пред Богом, него и пред човеком. Тај презир према Богу се веома неповољно одражава на сву живу и неживу природу, на човека, а и васељену. Он одвраћа од Бога, па тако човека лишава пресудног циља живота. Dr Шешељ се окренуо према злу и пригрлио привидно и лажно добро: освету и власт. Није чудно! Маркзизам је академски и практични сатанизам. Паганство је као и нацизам, односно фашизам. Маркзизам је не само озледио генерацију Dr Шешеља и моју, већ нас је учинио новим паганима. Зато нашу генерацију чине углавном духовни лешеви.