„Устани , засини, јер свјетлост твоја долази, над тобом блиста Слава Божја. А земљу, ево, тмина покрива и мрклина, народе! А тебе обасјава Бог, и Слава се његова јавља над тобом. Ка твојој свјетлости корачају народи, и цареви ка истоку твога сјаја. Подигни очи, обазри се: сви се сабиру, к теби долазе. Синови твоји долазе издалека, кћери ти носе у наручју. Гледаћеш тад и сјати радошћу, играће срце и шириће се, јер к теби ће потећи богатство мора, благо народа ће к теби притјецати. Мноштво дева прекриће те, једногрбе деве из Мидјана и Ефе. Сви ће из Сабе доћи доносећи злато и тамјан и хвале Бога пјевајући. Сва стада кедарска у теби ће се сабрати, овнови невајотски биће на службу. Пењаће се као угодна жртва на мој жртвеник, прославићу Дом Славе своје. Ко су они што лебде попут облака, као голубови према голубињацима својим?“ (Ис 60, 1-8).

У духу овог Исаијиног пророчанства Господ говори: „Ја сам свјетлост свијета; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати свјетлост живота“ (Јн 8,12).

Тама и мрклина у Старом завету су слике царства смрти, хада или пакла, док је светлост симбол добра, живота, мира, среће и спасења. Нови завет јасно изражава своју симболику светлости. Она се и у целости односи на Господа Исуса Христа у ком нам је дошло спасење. Благовештење светлости која се не ставља под посуду, него на свећњак да светли свима у кући. „Ви сте свјетлост свијету!“ (Мт 5,14). Кога та Светлост просија, тај ће и својој сабраћи постати светлост. Сви хришћани су деца Светлости. Њих светлост Христова просијава и просветљује. Ако целог живота буду сјали том Светлошћу, све више људи ће сјати том светлошћу и Светлост света ће просијати до на крај земље. Вратимо сами себи достојанство крштених и миропомазаних људи! Вратимо узвишени смисао животу.

Бог у нас има поверење. Бог у нас верује, иако ми не верујемо у њега. У његовом смо плану спасења. Бог у нас верује иако га ми непрестано издајемо и поричемо. У нас, блудне своје синове, Бог верује, упркос нашим безбројним издајствима, и раширених руку нас чека.

Тргнимо се, пробудимо се! Наставимо Божје дело стварања. Бог нам је поверио стварање и усавршавање, да све богатство Божје ставимо на расположење браћи. Заједници. Бољитку заједнице! Одговорности свих.

Има ли заједнице. Има ли бољитка заједнице и одговорности свих? Ако нема, ми смо на странпутицама саможивости! Да ли смо сејачи светлости или мрака? – Одговорима сви на ово питање! „Народ који сједи у тами видје светлост велику, и онима који сједе у области и сјени смрти, свјетлост засија“ (Мт 4,16).

Зар ми нисмо тај народ који живи у тмини и помрачини!? Обесхрабрени смо, потиштени, безвољни, утучени, без Смисла и без животне наде. Много је празнине у нашим срцима. Дроге, алкохол, стероиди, новац и пожуда нас претварају у љуштуре празнине. Самоубице смо дневно по безброј пута. Посежемо чак и за еутаназијом, и хоћемо да је озаконимо.

Где је права радост на нашим лицима? Зашто почивамо у сенци разочарења, безвољности, сете и животне досаде? Господ Исус Христос се за нас родио, умро и васкресао. Он је победио зло у свету и смрт. Он је коначна победа Божја, он је Царство Божије. Светлост.