Нови завет спомиње тројицу капетана, стотника: Лонгина, родом из Кападокије, извршиоца крсне смрти Христове, сведока Господње смрти и Васкресенија (Мт 27,54); Корнилија из Кесарије Филипове, ког је крстио свети апостол Петар са целим домом његовим; те и на концу овог стотника, из Капернаума, Римљанина који је остао безимен, јер је многобожац. Односно, еванђелиста му не наводи име, јер није крштен. Господ Исус је дошао да спаси цели свет, многобошце као и Јевреје. Икономија спасења је тражила да се свето Евангелије проповеда најпре Јеврејима, изабраном народу Божијем, па тек онда осталима. Господ се строго придржавао тог начела како не би својим саплеменицима дао повода да га одбаце ради његове благонаклоности према многобошцима. Овај стотник је очигледно без икаквих предрасуда. Он је у Господу Исусу препознао Христа, и као Спаситељу му се обраћа. Из тог многобошца исијава његова смирена вера као непоколебива нада у божанску моћ Господњу. Господ Исус заповеда губи, лепри, грозници и другим страшним библијским болестима као што капетан заповеда својим потчињенима. Зачуђујуће је како писмозналци остају до данас слепи за веру, а чак и овај смирени пагански дух је налази. Вера је темељни порив човечији. Она буди остварења наума. Али, зрели чин вере најмање је удвоје, Бог и човек. Она је повезаност Бога и човека – благодат. Потпуно знање, односно, познање је само вера, мада је за њу потребна љубав, односно луда одважност. Вера је увек пустоловина духа. „Вера је основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих“ (Јев 11,1). Она је откривење. Вера је откривење у коме је човек сазире и у ком Бог говори човеку. Хришћанство није људска творевина већ објава Божја. „Нико се не рађа хришћанином“. Покајањем се обраћа на хришћанство. Хришћани су покајани пагани. Овај стотник прелази из света религије у свет вере. Сфера религије је у тражењу Бога, а сфера откривења је свет вере. У њој Бог тражи и налази човека. Вером верујемо да је оно што је немогуће човеку, могуће Богу. Веровати значи волети. Љубав је потез и продор вере као хришћанског чина. Нажалост, многи хришћани остају у свету религије. Верују у „свог“ личног Бога који није прави Бог. Ако смо ограничени на молитву за здравље, кишу или лепо време, на паљење свећа, кађење, обреде, ако смо на литургији позоришна публика, себичњаци смо који не живе литургијским, већ профаним животом . Права вера је она у којој Бог нама говори, љуби нас и ослобађа нас, чини нас слободнима. И Бог чезне за људима! Хришћани не поседују Бога као своју приватну прћију, већ Бог поседује људе и они о томе треба да сведоче својим животом у Богу. Веома је тежак прелаз из света религије у свет вере. Ми „лажна браћа“ запрека смо, устава, која спречава људску пустоловину у свет вере. У свету религије човекова ситуација се није променила на боље, већ остаје трагична, себична и болна. Ако у Цркви влада нецрквена клима, то значи да она не плаче и не каје се, да се није променила набоље. Да је окренула леђа смислу, а да се окренула против Радости и Живота. За сву тројицу капетана које спомиње Нови завет а особито за овог безименог је доживљена вера – невидљиво, неосвешћено хришћанство. Христос је присутан у њему. Овај паганин постаје богословски, теолошки, уверен „верник“. Он веру живо исповеда, мада је исповедање вере за нас људе велики проблем. Ипак, вера управља нашим повратком у јединство са Христом. Она је велика и чудотворна моћ нашег мистичког напретка, односно, уздизања. Јевреји, пак, који су били први позвани у Царство Божије, спали су у мрачни свет религије. Постали су следба властите сујете, охолости; секта нације, секта јеврејства. Не само да су се потпуно затворили за веру, него су несуздрживо опседнути великом мржњом на Господа Исуса, а и на хришћане. Лажна браћа су такође у тмини и помрчини религије. „Својима дође и његови га не примише“! Колико ли је Господу само бљутава неверујућа, отровна безбожношћу и духовно загађена Европа и одемоњена Америка, о којој пише преподобни Јустин Нови!? У Сирији и у другим арапским земљама баш истребљују хришћане. Украјинска, унијатска, гркокатоличка, заратовала у име обезбожене Европе и сатанистичке Америке против светог Православља. Радујмо се процвату вере у Русији и молимо се за Свету Русију, свету Хеладу, Свету Сирију, Свету Румунију, Свету Црну Гору и Херцеговину, те и све свете земље Божије. Овај стотник вером добија моћ којом преокреће болест у здравље и спашава. Умиј, Господе, светом Крвљу твојом, грехе свих православних, и узми их на себе и све наше боли, те нам својом послушношћу према Оцу окрени наше неверовање, Искупитељу, у благослов и спасење.