„Ако ти се догоди нешто добро, благослови Господа; и продужиће ти се! Ако ти се догоди нешто лоше, благослови Господа; и прекратиће ти се!“ (Свети Јован Златоусти).

Наш хришћански живот је даноноћно ишчекивање свега што доноси Сад у коме живимо, односно, наш је живот бдења пред Други долазак Господњи. У том ишчекивању Смисла Божјег јесте и мали смисао наших појединачних живота. У Логосу Божјем, у Смислу, он је довршен, оплођен, смисаон и циљан. „Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син човечији доћи“ (Мт 25,13). То ишчекивање Царства Божјег и јесте Христос Господ. Стражити, бдити од рођења, у младости, у зрелости и у старости; у смиреном ишчекивању свега што доноси Живот. Стражити и сакупљати уље радости, нектар, мед духовни. Сакупљати мед вере без које није могуће угодити Богу.

Овде смо да Бога познамо, љубимо, да му служимо и да се у небо успнемо. „Наше је живљење на небесима, откуд очекујемо и Спаситеља Господа Исуса Христа“ (Фил 3,20). Наше живљење је сво у ишчекивању и дира богочежњом за Жеником. – „Дођи, Господе Исусе!“ (Отк 22,20). – Амин. „Дођи, Господе Исусе“ – „Господе, сети се своје Цркве, ослободи је сваког зла и усаврши је у свакој љубави“, како су вапили први хришћани.

Тмина и помрчина, незнање и незналаштво, мрак и мрачнине: безнађе, одступање, скретање, изопачење и лагање и лажи, најтрајније разбијају веру и верујуће. Права вера увек уводи у мирну луку вечности, а не у урвине и дубодолине. Вера ослобађа од сумњи и тескоба, нужности, и дарује души чудесан мир, вечну срећу и небеску радост. Вера дарује сва Блаженства. Вера изнемогле подиже, слабе окрепљује, жалосне теши и светли као какав светионик великом надом.

Колико у нашој помесној Цркви има верујућих који су духовни наркомани, духовни месечари, падавичари, хистеричари, скрупланти или ходајуће духовне пустиње, лешеви који дишу? Колико је верујућих у дубокој духовној наркози или у духовној еутаназији? Колико је клиничких пенитената или теже духовно настраних? Колико је верника који све знају, али немају срца и љубави!? Колико је оних којима се духовни вид отвара у часу када се заувек затвара?

„Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син човечији доћи“ (Мт 25,13).

Стражити значи налазити Неизмерног као „мудра девојка“. О каквој се вредноти мудрости ради? – О непролазној! О небеској!

Стражи онај који сазрцава вечност.

Стражи онај који увек благодари за велики Божји дар живота.

Стражи онај који љуби људе и љубав Божју.

Стражи онај који кроз временито очекује вечно и непролазно.

Стражи онај који живи и умножава дарове које је од Бога примио.

Стражи онај који Бога гледа и прихвата личну смрт да би Бога нашао и сјединио се с њим.

Лако умиру само они који живе у благодати покајања.

Лако умиру само припремљени за смрт; а то су они који знају час своје смрти.

Лако умиру они који руше Вавилонску кулу своје сујете, свог солипсистичког Ја и уготовљују сеницу у небесима за себе и све своје у Христу.

Лако умиру они којима је Бог отро сваку сузу с њихових очију. Лако умиру Анђели у телу, небесници, пријатељи Божји, браћа Божја и носиоци божанског живота. Нагла, напрасна смрт је порицање блажене смрти и знак је вечне погибли. Лако умиру само они већ на земљи уведени у срећну, блажену и вечну будућност.

За остале нема наде! За њих је све ноћ и мрак греха и робовање сатани.

Зато „бдите и молите се да не паднете у напаст, јер је дух срчан али је тијело слабо“ (Мт 26,41).