Што се више приближавамо празнику над празницима, све јасније нам свето Евангелије предочава Жртву на крсту. Ону драгоцену Жртву у којој је Господ и Онај који приноси, и који се приноси. Ону која ће оправдати многе, односно она жртва која ће спасити све који спасење прихвате. Та Жртва, неизмерно драгоцена, је сам Богочовек. Он ће сву нашу кривицу узети на себе. Сав наш грех ће узети и умити га у својој пречистој Жртви. Грех света је несагледив, али Божја љубав према људима је безмерна. Та смрт на Крсту улази у славу васкресења. Данашње евангелије као да из удаљености назире ту крсноваскрсну славу. „Дај нам да сједнемо један с десне стране теби а други са лијеве, у слави твојој“. Сви ми трајно одбијамо крсноваскрсну славу, јер она укључује Жртву, Крст. Ми тражимо почасти, осигуравамо и купујемо части. Господ нас разуверава у заблуди, илузији, да можемо избећи крст, трпљење, и прибавити признање, част и славу. Једино је мерило крст, тачно и непогрешиво исказано у Господњем питању: „Можете ли пити чашу коју ја пијем и крстити се крштењем којим се ја крстим?“ Синови Заведејеви још слуте светотајинство Крста, те је с тога њихово „можемо“ пророчанско. Они ће ту тајну сазирати својим животима које ће и дати управо за Крст Господњи. Крст потпуно искључује бедно надметање за одликовања, почасти и положаје. Он искључује гордо, охоло разметање, као и улизивање и сплетке да би се дошло до положаја. Он искључује намерну, планирану тежњу за успехом, каријеризам. Он искључује празну славу. Славу без дела, али и оне који жуде за истицањем. Хришћани се могу такмичити само у врлинама покајања, служења свима и у стварној невидљивости. Крст не носимо само за себе, већ и за све и сваког. Крст је искупнина управо за све. II ОПРАШТАЊЕ ГРЕХА Бог који је преко пророка Натана опростио Давиду који се покајао за грехе своје, и Петру када је горко заплакао, и прељубници када му је сузама опрала ноге, те и фарисеју и распикућном сину, тај исти Бог нека ти опрости духовно чедо моје (име) кроз мене грешног свештеника, у овом и у другом животу, и нека те не осуди када се појавиш пред његовим страшним судом – Он који је благословен у векове векова, амин. Ово је разрешна молитва из III века, којом су свештеници опраштали грехе. Нека нас подстакне да размислимо о својој љубави и свом кајању. Благодат не присиљава никога на добро и на спасење. Свако је слободан да узме, али и да одбије благодат као божански дар одозго. Човек има трагичну могућност да се окрене и против благодати, те да се приклони злу. Позвани смо у светост, а у својим животима смо сви многогрешни. За утеху је то што је Господ дошао да зове грешнике, а не праведнике. – „Којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су“ (Јн 20,23). Од свих који приступају свештенику тражи се покајање, јер без покајања разрешна молитва нема никаквог учинка, не доноси добробит. – „Покајте се и верујте у Евангелије“ (Мк 1,15). Опраштати може само Бог. Али за уредно примање опроштаја Божјег потребна је унутрашња промена која нас преумљује, односно враћа на прави пут. Ево нам примера распикућног сина! Он приступа са покајањем признајући своје грехе да би добио опроштај. Не мали, већ великодушни, да му се изобилно даје благодат. Нека и ми будемо слични оној жени грешници којој су опроштени многи греси, јер је велику љубав имала (Лк 7,47). Величина и дубина покајања математички је сразмерна љубави у срцу које је препуно покајничког расположења, па стога и улучује опроштај. „А прије свега имајте истрајну љубав међу собом; јер љубав покрива мноштво гријехова“ (1 Пт 4,8). Док нас не посети та љубав можемо потражити помоћ духовника. Али знајте да нису сви свештеници духовници, те да и сви покајници немају праву скрушеност, већ су се саживели са својим гресима и исповедају се реда ради. Потребно је да тако усавршимо своје покајање да га живимо. У нашем покајању Господ Христос нас обраћа к светости. Господ Христос нас оживљава својом благодаћу. Свети оци нас уче да своје грехе покајемо и да сачувамо одговорност пред том великом светом тајном. Свака исповест да нас увек унапредује и оснажи у литургијском животу и Господ да нас помилује.