Господ нам у Евангелију често наређује како треба свагда да се молимо и да не клонемо духом (Лк 18,1). Благослов и благодат Божију излива само на оне који се моле: „Иштите, и даће вам се, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се! Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се“ (Мт 7,7-8). Једино ће нас молитва избавити од искушења и погибељи, јер без покајања, свенародног покајања, сви ћемо редом попропадати, пропасти и потпуно се искоренити (Лк 3,3-5). Живеће само они народи који су Богом загрљени покајањем. Сви истински хришћани се кају и отимају плоти и њеној заводничкој чари. Само покајањем избистреним духовним оком Бога ћемо гледати, а не овај смрдљиви свет. Пукове демона ћемо покајањем сабијати у теснац, на пусту земљу и савлађиваћемо их постом, молитвом и милосрдним делима. Оделотворена љубав, милосрђе и милостиња је већа и од поста и од молитве. Ево нас, браћо и сестре, на оном пољанчету подно Тавора где је Господ истерао ђавола из момчета падавичара и на оном истом месту где га апостоли нису могли истерати. Несрећни отац овог момчића приступи Господу већ веома поколебане вере апостолским неуспехом да ослободе младића. Код апостола Марка, у истом одломку се исказује та суздржана нада „ако можеш“, ако шта можеш, помози нам. Управо због тога, Господ, готово иронично одговара: „Ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује“ (Мк 9,23). – „Вјерујем, Господе, помози мојему неверју!“ (Мк 9,24) овим непоколебивим исповедањемвере у Господа Христа, овај, раније поколебан у вери патник, сада усавршава своју веру надом. Нада; сигурна нада, лек је против неверја. Ево, вера је сада исказана у нади. Таква вера је оделотворена љубав која прекаљује, прочишћује и јача. Са групом поклоника, био сам присутан, пре више година, сличном догађају описаном у данашњем еванђелском оломку у пећини Светог Илије, у манастиру Светог Георгија Хозевита. Ђаво је из дечка урликао, вриштао и лајао нама неразумљиве речи које би могле бити арапске. Двојица духовника, Хелен и Србин, читали су молитве над њим, док се дечко изобличен, бледозелен у лицу, грчевито држао за ноге свештенослужитеља. Застрашујући демонски крикови из тог младог човека су се проламали пустињом. Народ је, потресен језовитим призором, клечао и гласно се молио са свештенослужитељима. Изненада, дечко се срушио на земљу и пошто га је свештеник умио водом, он се прибрао , природно руменило му се вратило, али и складно и неупадљиво понашање. То сумануто момче је сада било раздрагано, смирено, па и озарено лепотом духа и тела; цело и здраво. Браћо и сестре, у свим својим потребама имајмо само непоколебиву наду у Спаситеља нашег! Препустимо свој живот Провиђењу Божјем. Препустимо се Богу храбро, јуначки, са поверењем деце Божје, да бисмо надвладали властите демоне, слабости и да бисмо у часовима искушења чврсто и поуздано веровали. Не бојмо се, Господ је с нама! Ђаво је данас опсео и запосео безбројне, па и крштене и освештане, те и Богу посвећене душе. Свет и јесте опседнутост. Видите и сами, какав је!? – Безбожан, мрзећи, покварен, узрујан, себичан... и заудара смрадом греха. И молимо се радо, даниноћ, браћо и сестре! Па ће нас Господ спасити. Савладаћемо ђаволе као мушице, и ослободити душе своје и душе оних за које се молимо.