Силазак Светог Духа увек пада о јеврејском празнику Педесетници. Она се слави као жртва захвалница у поводу жетве, као благи дан пуноте, испуњења и обиља. Правоверни Јевреји тог су дана доносили десетак од својих плодова и летине. Педесетница је увек падала 50 дан после Пасхе. Возневши се, узашавши на небо, Господ Исус нам шаље Духа Светога. Ту продуховљеност већ наговештава пророк Езекила: „Даћу вам ново срце, нов дух удахнућу у вас“ (Ез 36,26). Стваралаштвом Светог Духа наставља се дело Господње. Дејство је Светог Духа харизматско, благодатно. Дар је Божјег обећања: Дар словљења. Дар познања. Дар разумевања. Дар говорења страним језицима…. Дар свеобухватности, саборности, свеопштости. Дар стваралаштва… Овај чудесни дар Цркве, обухвата све народе, све језике – све народе. Морали бисмо побожно узимати то да је управо нама Дух Свети даровао језик да бисмо говорили, споразумевали се и стварали. Дар Цркве управо обухвата отвореност за све, укида и брише преграде, сабира све. Смртно прелази у бесмртно. Смртно се обесмрћује. Сви дарови, све харизме (χάρισμα), долазе од Бога. Све харизме су пројављивање истог Духа. Божији су дар. Ми смо такође управо харизматици истог Духа. Бујање подстицаја у ревности која прати свест литургијске одговорности открива деловање Божјег Духа у савременој Цркви. У оној Цркви која је пуна благодати Светог Духа, видљива је и делотворна племенита воља да се очува јединство, мада мишљења могу бити упркос разликама помирљива, тако да се лако долази до заједничког језика, једномислија и сагласности, разумевања. Педесетница као јеврејско предање подразумевало је Човека који ће својим духом очистити људе од духа безбожности и злих жеља и навика. Даром Духа из тог Човека – Богочовека, настаће Ново човечанство. Зато Господ Христос наставља дело стварања као Нови Адам, као нови првенац свих створења. Апокалипса је, дакле, почела да се остварује већ од првог Великог петка. Богочовек Христос Духом умива и просвећује ново човечанство. Просвећено, крштено и миропомазано човечанство развило се управо преко светих апостола у свечовечански апостолат, у „царско свештенство“. Дух Свети је Дар који ослобађа и освештава душе. Ослобађа их робовању Злом и греху, мири људе међусобно и са Богом. Управо, Бог је апостолима, односно, свештенству, ако је веродостојно, поверио ту службу помирења. Где нема помирења, нема ни Духа Светога. Он је тај који свим крштенима дао ту „службу помирења“. Бог који нас је у Богочовеку Христу помирио са собом, не урачунавши нам грехове наше, управо „метнувши у нас речи помирења“ (2 Кор 5, 18-19). Господ је пред крај те врх-високе богословије коју су походили свети апостоли често и богато говорио о Духу Светоме. Одмах по свом Васкресенију запањеним апостолима често и богато говори о Духу Светоме: „Примите Духа Светога!“ (Јн 20,22). Такође, и у својој опроштајној беседи са ученицима: „Ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утјешитеља да пребива са вама вавјек. Духа Истине, ког свијет не може примити, јер га не види, нити га познајете, јер са вама пребива и у вама ће бити“ (Јн 14, 16-17) (…) И што год заиштете (од Оца) у име моје, то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину (14,13). Он уводи у сву Истину и ми ћемо га познати, јер у нама пребива и у нама ће бити. Када Дух дође у пуноти, обећава: „Излићу Духа свога на свако тијело, и прорицаће ваши синови и кћери, ваши ће старци сањати сне а ваши младићи гледати виђења. Чак ћу и на слуге и слушкиње излити Духа Светога у дане оне“ (Јл 3, 1-2). Као што је приликом Стварања Дух Свети лебдео над дармаром, праисконском празнином и збрком (Пост 1,2), тако је земља била пуста и празна; тама се простирала над безданом, и Дух Божији лебдео је над водама. Дармар изражава пустош и празнину. Откривење безживотности и ништавила, показује одсуство Духа. У том лебдењу Духа над хаосом света, он га је уобличио у диван космос (κόσμος) који је испуњен најпромишљенијим редом и складом. Како у макрокосмосу (μακρόκοσμος), тако и у микрокосмосу (μικρόκοσμος). Дух је присутан и на делу у сваком људском телу, јер је оно створено према икони и прилици Божијој; а одуховљено тело – телодуша, савршено је дело Духа Светога. У светом телу – души Бог је присутан као брат код брата, пријатељ код пријатеља, као драги који долази вољеноме. Он је Утешитељ, Водитељ и Саздатељ. Он је Сведржитељ, Сазиратељ и Спаситељ. Он је Учитељ, Помиритељ и Бранитељ. Сасвим је присутан, свеприсутан. Ево, и тело са недостацима, окрњено, па и болесно тело светих угодника је храм Божје присутности. У монашком реду, у просјацима, у лудима Христа ради, веома често живи сасуд Духа Светога – Духовног миомира. Сетимо се само светог Серафима Саровског, Ксеније Петроградске или преподобног Тадеја Витовничког! Насупрот томе нагиздани помодарци су духовни лешеви у одећи марке „Hugo Boss“, „Giorgio Armаni“, „Dolce and Gabbana“ или за даме „Christian Dior“, „Valentino“, „Versace“. Они испуњавају своје душе пакленим задахом труљења, неподношљивим смрадом. У души светога борави Свети Дух и оживљује је, оплођује и богати Благодаћу – Собом, док Дух Свети не борави у смраду, смрти и распадању. У деструкцији борави само пали дух Сатанаило! Шта може благодат отерати из душе? – Једино, наша слободна одлука! Ако Бога више него увредимо, већ га порекнемо и истерамо из себе, одбацимо га као најмилијег госта; Дух Свети се повлачи и, страхоте ли – напушта нас! Ево шта је грех у својој суштини!? Грех је духовни разврат, прељубљив и неверујућа душатело. Та душатело јесте богоубиствен и богоубилачки пад у својој дубини и страхоти, и мери се висином и прозрачношћу поново задобијене благодати. Греховна љага опустоши душетело и чини га похотним месом. Светиња над светињом наше душе је оскрнављена и обешчашћена, тужна развалина. И дубина те олупине – урвине, јаме, подсећа на изгубљену човекову красоту, величину и позив у богољудствовању. Наш полубрат, из Томине цркве у Индији, песник Рабиндранат Тагоре је описао ту духовну празнину: Ја не знам за ноћни мир Препун сам чежње, јер сам Туђин у својој земљи! Ја заборављам, увек заборављам Да су затворена сва врата на кући у којој станујем. Немир, празнина и недостатак богочежње настанио се у његово срце; грешећи неуморно напустио је Очев дом и као распикућни син постао је бескућник и сиротан. Двери срца, односно духатела су затворена. Преворница, засуна, рез је с наше стране намакнут. Реза је са наше стране олигарских вратница! Слободни смо да их затворимо пред Духом, али смо слободни и да их отворимо Духу. Толико о Вратима срца! У покајничком срцу и повратку Бога у душетело уписано је опет покајниково име, анђео чувар га опет крили и не само брани, већ и спаљује без остатка све његове греховне задужнице. Међутим опроштјна љубав међу браћом и сестрама има велику моћ: „Којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су“ (Јн 20,23). Бог може раскрчити рушевине душе и подићи храм своје присутности у душетелу, раскајаном, скрушеном и пуном тихорадосне дивоте прве љубави. Подстицај Духа Светога је потребан за све добро. Он се стиче молитвом. Њиме се осваја слобода од тираније Злог и смрдљивог терета зла у души. Њиме се одричемо свих странпутица и злог окружења, те и нашег омиљеног греха. Том слободом нас Бог просијава и обасјава светлошћу благодати. Дух који се излио на синове Израиљеве, обилато се излива и на Нови Израиљ, на сваког који му се одазива молитвом и побожношћу. У раној Цркви се говорило: Effatha, Ефата! Отвори се! Отвори се Престолу, Извору благодати, да бисмо задобили спасење и да нађемо милост у Господу. Почетак отварању за Бога је у познавању својих грехова и за њих принесеног покајања. Сваки од нас мора очистити своју сенку, своју прљавштину; тамну, мрљаву и злу страну свог живота. Сенку своју ваља избелити, исветлати до беспрекорне чистоте, до непостојања њеног. Исповест је најбоље ремек-дело покајања, она је ослобођење савести од насилништва, силеџијства грехова. До сваке наше појединачне дубине савести допире живи Огањ који не спаљује, Благи, као позив који ослобађа од сваког зла и освештава нас, обожује собом. Ако хоћемо и желимо да се ослободимо и отворимо за деловање Духа Светога, морамо се редовно молити да сиђе у нас и очистити нас од сваке скврни и спасе душе наше.
