Зашто се осипа наша помесна Црква? Лако је утврдити да се празне богомоље упркос томе што има епископа, свештеника, ђакона, вероучитеља и богословаца. Божја реч није као људска. Божја реч је семе вечног живота, деловање и стварање вечног спасења. Створитељска реч Божја и остварује оно што благовести. Напросто: Рече Бог нека буде; и постаде! У савременој Цркви, шире гледано, веома је разасута, склона расколима, сумњиви теологијама, вулгаризованом „папизму“ свештених чиновника, приватној цркви, цркви клубу итд. Зашто је то тако? Зато што се зарасло у трњр и коров хедонизма. Зато што ми људи лако приањамо уз материјално богаћење, насладе и ужитке. Да ли смо плодно тле као војвођанска земља?да ли смо спремни да се поправљамо и делотворно доносимо обилан род? Божански Сејач жели да његово семе доноси род и да се непрестано умножава и све даље кроз историју сеје. Сејач је Господ. Он у наше душе сеје свето Евангелије и храни нас светом Евхаристијом. Наше душе су њиве. Од њиве зависи сетва, али и жетва, односно – принос. Од светог крштења, од „Отвори се“, Ефата, човек зависи од речи Божје и на њу одговара, или не одговара вером. Зацело реч Божја продубљује веру, док је себичност пориче и истискује из човека. Срећни смо ако се одлучимо на покајање, на промену нутрине, на промену срца. Да ли смо посејани уз пут да животна врева прождире клице Божје силе из наше душе!? Да ли смо каменита њива, без дубљег уверења, сведена на обичаје, традицију!? Или још горе: етнофилетизам или националшовинизам!? Господ нас позива у апостолство. Секу се узети и мртви делови у Цркви и умиру. Ако се у нашем апостолству раслаби и угаси живот благодати и љубави, онда не наносимо штету само себи већ и заједнии. Својим недостојним животом обесвећујемо. Својим животом у благодати освештавамо сами себе, али доприносимо светости целе Цркве. То је црквена свест или лчитургијска свест. Чак ни пустињски оциу не престају да живе у Цркви и за Цркву. Дакле, сви смо апостоли Христови ако смо крштени, миропомазани и имамо љубави. Сви смо мистично Тело Христово: „Тако смо многи једно тијело у Христу, и појединачно уди смо једни другима“ (Рим 12,5). Ако смо се изместили из тог мистичног Тела Христовог и нисмо појединачни уди једни другима, онда смо вучја јазбина. Зацело је спасење једнога – спасење свих, као што је и зло прћија свих!